Milan Mišić, dugogodišni dopisnik iz Vašingtona, ocenio je u Danu uživo TV N1 da je ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija nepromišljen potez predsednika SAD Donalda Trampa.
Mišić je podsetio da su odnosi SAD i Irana problematični još od 1953. godine kada je CIA organizovala puč i dovela šaha na vlast. Odnosi su dodatno narušeni 1979. nakon iranske revolucije, a u 21. veku zbog iranskih nuklarnih ambicija koje su na neki način obuzdane nuklearnim sporazumom iz 2015. u čjem je postizanju veliku ulogu imao Trampov prethodnik Barak Obama.
POVEZANE VESTI
„Glavno pitanje je šta je smetalo Trampu i zašto je Solejmani bio pretnja. Slažem se sa američkim procenama da je reč o jednoj odluci koja nije bila dovoljno promišljena. Ako poredimo sa ubistvom Bin Ladena ili Al Bagdadija, neizbežno nam se javljaju prizori iz one situacione sobe gde politički i vojni vrh prati realizaciju, pa sledi obraćanje naciji itd. Ničeg takvog ovde nije bilo, predsednik je odobrio akciju dok je bio na odmoru na Floridi, posle su usledili tvitovi, a sad Amerika ne zna kako da se izvuče iz ovoga“, istakao je Mišić.
Stoga ubistvo generala Solejmanija vidi kao čin dramatične eskalacije napetosti, jer smo se od „neke vrste hladnog rata, približili nekom vrućem ratu“.
Podsetio je da je Solejmani bio „izvoznik iranskog uticaja na Bliskom Istoku“, i da ga je Vašington i ranije video kao pretnju zbog čega su i Džordž Buš Mlađi i Barak Obama na stolu imali opciju njegove likvidacije, ali su je odbacivali iz uverenja da će ona stvoriti više problema nego koristi.
„I danas je sa strateškog stanovišta nejasno njegovo ubistvo. Na njegovo mesto je došao njegov zamenik, interesi Irana ostali su isti, u iračkom parlamentu je zatraženo povlačenje američkih trupa, usledila je Trampova pretnja sankcijama, ali kad se podvuče crta, rezultat je porast iranskog uticaja“, istakao je Mišić.
Ubistvo Solejmanija, kako je dodao, ne samo da je razljutilo američke evropske saveznike, već konsenzus o tome ne postoji ni u samoj Americi, gde podele u ovom slučaju nisu samo po liniji demokrate-republikacni.
Naime, Tramp je uprkos deklarativnoj nameri da se SAD povuku sa Bliskog Istoka, doveo zemlju na ivicu nepotrebnog rata, pojasnio je Mišić.
„Ako do njega dođe, to je rat koji Americi ne odgovara. Već 18 godina ratuje u Avganistanu gde je u jednom trenutku imala vojnu silu od 150.000 ljudi koja nije uspela da savlada nekoliko hiljada talibana (…) Prva asocijacija je naše sopstveno iskustvo iz 1999. godine – ratovanje sa distance koje je bezbedno za američke vojnike. Ali Iran ima popriličan broj balističkih raketa usmerenih na ciljeve američkih saveznika. Iran ne bi bio bespomoćan kao što smo mi bili tada“, istakao je.
Stoga se iranski odgovor čeka, jer Teheran, kako je rekao, mora da uzme u obzir posledice eventualnog bombardovanja.
Podsetio je i da je Tramp zapretio bombardovanjem verskih i kulturni spomenika u Iranu, što bi, po međunarodnom pravu bio ratni zločin, a najavio je i neproporcionalni vojni odgovor koji nije u skladu sa Ženevskom konvencijom.
Dodao je da je problematična i sama akcija ubistva Solejmanija, jer je izvršena na teritoriji suverene zemlje (Iraka) koja nije bila obaveštena o tome, i to dronovima kojima upravljaju ljudi iz CIA koji ne nose uniforme, što je sporno sa stanovišta međunarodnog prava.
