Usvojena deca spasavaju umiruća ruska sela

Svet 19. dec 201909:51 > 09:56
Podeli:
Izvor: AFP/Olga Maltseva

U maloj prostoriji sa školskom tablom i izvezenim zavesama, učenica prvog razreda Danja pažljivo prati nastavu. U toj seoskoj školi s 36 učenika, ona je jedna od 13 usvojenih.

„Usvajanjem su ova škola i selo preživeli“, kaže direktor škole Genadij Čistjakov. „Da nema te dece, bili bi zatvoreni“, dodaje on.

Usvojena deca nisu udahnula život samo u Čistajkovljevom selu Brodiju, 500 kilometara severno od Moskve, nego i brojnim drugim ruralnim zajednicama koje nestaju zbog iseljavanja i starenja stanovništva.

„Ljudi odlaze s decom, što dovodi do zatvaranja škola. Ostaju samo penzioneri. Vremenom takva sela nestaju“, kaže Vera Galindabajeva, sociolog Ruske akademije nauka.

U područjima s hronično visokom stopom nezaposlenosti, poput one u kojoj se nalazi Brodi, naknada za udomljavanje deteta nije nezanemariva i iznosi 6.000 rubalja mesečno, odnosno nešto manje od 90 evra.  

Zatvoreno 22.000 seoskih škola

Meštani u nekim selima našli su spasonosno rešenje – udomiti veći broj dece u isto vreme. Time sprečavaju zatvaranje škola i nastavnicima obezbeđuju radno mjesto. Galindabajeva smatra da su stotine sela uspele da izbegnu „optimizaciju“, eufemizam kojim se ruska vlada služi za zatvaranje škola i domova zdravlja koji nisu neophodni.

Rusija je izgubila pet miliona stanovnika od 1991. godine. Demografsku krizu pogoršao je ekonomski bolan raspad SSSR-a. Uprkos demografskim inicijativama, poput finansijskih podsticaja za više od jednog deteta u porodici, populacija je u prvih šest meseci ove godine pala za još 68.000 stanovnika.

Veliki gradovi poput Moskve bujaju, ali su sela izuzetno teško pogođena demografskim kolapsom.

Od 26.000 škola zatvorenih u poslednjih 20 godina, 22.000 je seoskih. Okrug Mošenskoj, u kojem je selo Brodi, nekada je imalo 15 škola. Sada ih je tri.

Ali uz dečju ciku i vrisku, Brodi je u suprotnosti sa okolnim selima duhovima. Direktor Čistjakov nema sumnje da je to zbog masovnog usvajanje dece.

„Ako je škola otvorena, selo živi. A država podržava ljude koji brinu o siročadi i nije im stalo da se isele u potrazi za poslom“, kaže direktor.

Aranžman odgovara i deci koja bi inače odrastala u državnim institucijama.

Manjak učitelja

Nastavnica istorije Jekaterina Solovjova sa suprugom, sportskim instruktorom, od 1998. usvojila je jedanaestero dece u Brodiju.

„Na rođendan mi je kuća puna“, kaže ona i pokazuje fotografije iz porodičnog albuma.

Danja, devojčica s početka priče, živi s njima. U domaćinstvu trenutno imaju još troje usvojene dece i biološkog sina.

Solovjova (52) kaže da je velika porodica način života, a ne strategija za očuvanje radnog mesta u školi.

„Sve su to moja deca“, ističe ona.

Brodi je preživeo demografsku krizu, ali suočen je s drugim izazovom – nedostaje mu novi naraštaj učitelja.

„U selu nema mladih učitelja. Škola će raditi dok postojeći ne odu u penziju“, predviđa sociolog Galindabajeva. A to još jednom ukazuje na koren problema – nema radnih mesta pa mladi odlaze.

Porodica Solovjov dokazuje trend. Troje njihove dece i sedmoro usvojene napustilo je selo u potrazi za poslom.