Kladioničari veruju u Nobela za Gretu, ali ne i stručnjaci

Svet 11. okt 201909:07 > 09:12
Podeli:
Izvor: REUTERS/Fabrizio Bensch

Može li Greta Tunberg biti ovenčana Nobelovom nagradom za mir? Mlada švedska muza borbe protiv klimatskih promena favorit je na kladionicama za nagradu, ali stručnjaci su oprezni.

Već nagrađena „Alternativnim Nobelom“ (Right Livelihood – Nagrada za ispravno življenje) i nagradom “Amnesti internešnela“, 16-godišnja devojka odlično stoji na internet kladionicama uoči dodele najprestižnije svetske nagrade u petak u Oslu.

I sama je navodno otvorena prema toj ideji… „To bi pokretu donelo priznanje, snagu i učinilo ga još širim“, kazala je za Švajcarsku radioteleviziju.

Počevši sama „školski štrajk“ ispred švedskog parlamenta, što je preraslo u velike skupove na kojima učstvuju milioni mladih u svetu, tinejdžerka s dugim pletenicama u roku od godine dana izazvala je pravi elektrošok u javnosti kada je reč o klimatskim promenama.

Krajem septembra dirnula je javnost uputivši oštru kritiku svetskim čelnicima s UN-ove govornice u Njujorku: „Kako se usuđujete? Ukrali ste mi snove i detinjstvo“, kazala je, nakon što je preplovila Atlantik jedrilicom.

Poziv na buđenje savesti koji bi joj mogao doneti Nobelovu nagradu?

„Krajnje neverovatno“, smatra direktor Instituta za istraživanja mira iz Osla (Prio) Henrik Urdal.

Dva su razloga za to, kaže. Povezanost između klimatskih promena i oružanih sukoba tek treba biti naučno utvrđena, a drugi problem je njen uzrast jer bi za tako mladu devojku takva nagrada brzo mogla da postane teret.

„Jedini način da se to dogodi bio bi da nagradu podeli (s nekim drugim) poput Malale“, pakistanske devojke koja ju je dobila 2014. godine, sa 17 godina zajedno s Indijcem Kajlešom Satijartijem, rekao je.

„Naravno, ona je međunarodna zvezda koja se bori protiv Donalda Trampa i više od ikoga skreće pažnju na klimatske promene, ali protiv nje govori činjenica da ima tek 16 godina“, kazao je istoričar Asle Sven, stručnjak za Nobel. „Bio bih jako iznenađen da dobije nagradu“.

Greta je „ozbiljna kandidatkinja“, smatra međutim Den Smit, direktor Međunarodnog instituta za istraživanja mira iz Stokholma (Sipri).

„Ono što je ona učinila tokom protekle godine izuzetno je“, rekao je za AFPTV. „Klimatske promene problem su koji je usko povezan sa bezbednošću i mirom“, dodao je.

Premijer Etiopije, borci protiv lažnih vesti, UNHCR, pa čak i Tramp i Kim?

Arhitekta pomirenja s Eritrejom, etiopski premijer Abidž Ahmed jedan je od favorita za nagradu po mišljenju stručnjaka.

„Abidž Ahmed bio bi dobar kandidat, budući da je njegov mandat imao mirotvorne učinke u zemlji i u regionu“, rekao je švedski profesor Peter Valensten, stručnjak za međunarodna pitanja.

Bilo kakvo prognoziranje je, međutim, nemoguće jer se o kandidaturama za nagradu zna samo njihov broj – ove godine 301 – ali imena nisu objavljena.

Za one koji se ipak upuštaju u igru rešavanja zagonetki, Nobelov odbor mogao bi da stavi naglasak na slobodu informacija u vreme kada su one izložene velikom pritisku u autoritarnim režimima, ali i u zapadnim demokratijama.

„U vreme ‘lažnih vesti’, viška informacija (…) i manjka transparentnosti, odgovornosti u mnogim političkim procesima, nadam se da je to nešto što bi odbor mogao ozbiljno da razmotri“, rekao je Urdal.

Spominju se i organizacije za zaštitu medija kao što su Reporteri bez granica i Odbor za zaštitu novinara.

Druga imena koja kruže u vreme kada su migrantske krize i dalje u prvom planu su Kancelaria visokog poverenika UN za izbeglice (UNHCR) i njegov čelnik Filipo Grandi te organizacija SOS Mediterane.

Britanska kladionica Ledbroks takođe je omogućila klađenje na navodne, više ili manje bizarne, kandidate među kojima su američka fudbalerka Megan Rapino, kapitenka njihove ženske reprezentacije koja je ove godine osvojila Svetsko prvenstvo, američki predsednik Donald Tramp te severnokorejski lider Kim Džong Un.

Odgovor će se znati danas u 11 sati po srednjoevropskom vremenu.

Prošle godine nagrada vredna oko 830.000 evra dodeljena je borcima protiv seksualnog nasilja, kongoanskom ginekologu Denisu Mukvegeu i jezidskoj aktivistkinji Nadiji Murad.