Održavaju se predsednički izbori u Tunisu

Svet 15. sep. 201912:46 > 12:48
Podeli:
Izvor: Reuters/Muhammad Hamed

U Tunisu se održavaju drugi slobodni predsednički izbori od pobune 2011. godine u kojoj je svrgnut bivši predsednik Ben Ali i koja je pokrenula Arapsko proleće.

Izbori je trebalo da se održe u novembru, ali su pomereni unapred, nakon smrti Bedžija Kaida Esebsija, prvog demokratski izabranog predsednika zemlje, koji je preminuo u julu. Esebsi je preuzeo dužnost predsednika države 2014. godine.

Dvadesetšest kandidata, uključujući dve žene, kandiduju se na ovim izborima koji se smatraju testom za jednu od najmladjih demokratija u svetu, prenosi BBC.

Pravo glasa ima sedam miliona glasača.

Za sada nema jasnog favorita na ovim izborima. Kandidat koji je vodio po anketama, medijski magnat Nabil Karui bio je uhapšen prošlog meseca u istrazi o pranju novca koja je po njegovim tvrdnjama smišljenja da mu naškodi na izborima. Pažnju privlače i premijer Jusef Šahed i umereni islamista Abdelfatah Moru, prenosi AP.

Dva od 26 kandidata je u petak, poslednji dan izborne kampanje povuklo kandidature korist ministra odbrane Abdelkarima Zbidija. Tog tehnokratu je u prvi plan izbacio pokojni predsednik Esebsi, neposredno pred svoju smrt u julu.

Esebsi je pobedio na prvim predsedničkim izborima u Tunisu 2014. i smatrao se zaslužnim za održavanje relativne stabilnosti u zemlji tokom svoje gotovo petogodišnje vladavine.

Sa 92 godine bio je najstariji predsednik na dužnosti na svetu u trenutku kada je umro. On je prethodno potvrdio da ne planira da se kandiduje za novi mandat.

Njegova 83-ogodišnja supruga Čadila Saida Farhat, 83 godine, umrla je danas, na dan izbora, javio je njihov sin.

Predsednik parlamenta Mohamed Enaser je aktuelni vršilac dužnosti predsednika.

Tunis je dobijao pohvale kao jedina demokratija nastala iz pobuna Arapskog proleća, koje su počele u Tunisu i proširile se širom Bliskog Istoka i Severne Afrike.

Međutim, nije sve teklo glatko. Poslednjih godina zemlja je bila na meti napada islamističkih ekstremista i imala ekonomske probleme, gde je nezaposlenost stalno nerešeno pitanje.

Tokom 2018. godine demonstranti su izašli na ulice da se suprotstave vladinim merama štednje.

Ovo je prvi krug predsedničkih izbora, ako ni jedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, dva kandidata sa najviše glasova idu u drugi krug koji treba da se održi 6. oktobra.

Procene i ankete se očekuju noćas, ali zvanična izborna komisija objavljuje preliminarne rezultate u utorak.