Baltičke zemlje obeležavaju 30. godišnjicu velikog antisovjetskog protesta

Svet 23. avg 201920:26 > 20:35
Podeli:
Izvor: Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis

Tri baltičke zemlje obeležavaju 30. godišnjicu "Baltičkog puta", istorijskog antisovjetskog protesta u kome je učestvovalo skoro dva miliona ljudi, koji su, držeći se za ruke, formirali ljudski lanac dugačak više od 600 kilometara.

Litvanci, Letonci i Estonci pokazali su tada da se ne odriču svoje nezavisnosti ni posle decenija sovjetske vlasti, iako je Sovjetski Savez tada već slabio. Glavno obeležavanje će biti u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, gde je planirano preko 150 manifestacija.

Petospratna umetnička instalacija koju čini oko 2.000 starih radija podseća na analognu tehnologiju koja je tada korišćena za organizovanje masovnih protesta. U večernjim satima hiljade ljudi napraviće manju verziju ljudskog lanca, koji će se protezati od trga u Viljnusu prema Rigi, glavnom gradu Letonije.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda prisustvovaće koncertu u Litvaniji, a premijeri tri države će položiti vence na spomenik slobode u Rigi. 

„Ljudi koji se drže za ruke mogu biti jači od ljudi koji drže oružje“, napisao je estonski premijer Juri Ratas na Tviteru.

Filmski reditelj Audrius Stonis, koji je tada imao 21 godinu, sa emocijama se prisetio događaja koji se dogodio nekoliko meseci pre pada Berlinskog zida. 

Izvor : Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis

„Osećali smo da nam se nebeske kapije otvaraju i da smo na horizontu mogli da vidimo oblike novog društva“, rekao je on. 

Baltički mediji pisali su o tome kako je tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov rekao da je Moskva „počela vrlo jasno da shvata da se tri baltičke države kreću ka političkoj nezavisnosti“. 

„To nije bio jednodnevni slučajni događaj. To je bio vrhunac događaja i skok unapred koji je doveo do pune nezavisnosti“, rekao je Vitautas Landsbergis koji je vodio Litvaniju ka nezavisnosti i bio njen prvi predsednik.

Dok u tri države proslavljaju nezavisnost, mnogi brinu zbog sve većih ambicija Rusije da utiče na taj region. 

„Moramo se setiti hrabrosti i snova učesnika. Ali neka to bude i podsetnik da se sloboda i demokratija nikada ne mogu uzeti zdravo za gotovo“, izjavila je švedska ministarka spoljnih poslova Margot Valstrom. 

Baltičke nacije nezavisnost od Sovjetskog Saveza stekle su 1991. godine.