Jubilej velikih reformi u Kini – nekada zemlja gladnih, danas ekonomski džin

Svet 18. dec 201818:56 > 19:15
Podeli:
Izvor: Reuters/screentshot

Kina ne želi da bude globalno dominantna, ali joj niko neće diktirati šta da radi, poručio je predsednik Si Đinping na obeležavanju 40. godišnjice velikih ekonomskih reformi, koje su ovu zemlju promenile iz korena.

Zahvaljujući koracima koje je preduzeo bivši lider Deng Sjaoping, ka otvaranju do tada zatvorenog komunističkog sistema, od 1978. do danas, Kina se transformisala u drugu ekonomsku silu sveta.

Četrdeset godina kasnije, vidi se ekonomski uspeh unikatnog kineskog recepta: “jedna Kina, dva sistema“.

„Niko ne može diktirati kineskom narodu šta da radi ili ne. Kina je posvećena zajedničkoj budućnosti čovečanstva i nikada se neće razvijati na štetu drugih nacija“, poručio je predsednik Si Đinping.

Pedesetih i šesdesetih godina prošlog veka, Kina je bila zemlja gladnih. Reforme su počele u poljoprivredi. Kina je danas najveći proizvođač, ali i prodavac hrane na svetu, poseduje najveće rezerve strane valute, privatni sektor ima slobodu, a modernizovana industrija je konkurentna na međunarodnoj sceni. Ipak, komunistička partija drži i dalje svu vlast.

„Treba konstantno da unapređujemo naučnu prirodu reformskih odluka. Moramo biti istrajni kao kada ostavljate otisak prstiju na gvožđu ili otisak stopala u kamenu, da bismo osigurali primenu velikih reformskih mera. Moramo jačati državnu ekonomiju i istovremeno ohrabrivati razvoj privatnog tržišnog sektora“, kaže Si Đinping.

Iskušenja su bila velika. Posebno posle pobune naroda na trgu Tjenamen. Nekoliko stotina miliona građana je izvučeno iz siromaštva, ali poslednjih godina ona se suočava sa rastućim dugom i usporavanjem ekonomskog rasta.

U carinskom ratu sa SAD, Peking je pod pritiskom da se više otvori za strane investicije. Zapadni mediji komentarišu da Kina i dalje krši prava političkih neistomišljenika i ne dopušta etničke i društvene nestabilnosti.