Afroamerički atletičari čije su pesnice postale deo istorije

Svet 04. nov 201818:43 > 19:32
Podeli:
Izvor: VOA

Navršilo se 50 godina od legendarnog trenutka kada su dvojica Afroamerikanaca, olimpijaca, podigla pesnice u vazduh primajući medalju na ceremoniji 1968. Taj važan istorijski trenutak sada ima novu dimenziju dok neki novi sportisti izražavaju svoj bunt zbog rasne diskriminacije.

Pred očima sveta, američki olimpijski sprinteri Tomi Smit i Džon Karlos podigli su 16. oktobra 1968. pesnice u vazduh u znak protesta zbog nejednakosti Afroamerikanaca. Istorijski trenutak odigrao se na pobedničkom postolju na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju u vreme velikih previranja u Americi.

„To se dogodilo u trenutku velikih tenzija i nestabilnosti i dileme kako se ponašati neposredno posle ubistva Martina Lutera Kinga i senatora Bobija Kenedija“, objašnjava profesor političkih nauka sa Univerziteta Hauard Majkl Fontroj.

Smit je osvojio zlatnu medalju i oborio svetski rekord u trci na 200 metara. Karlos je osvojio bronzu.

Izvor : VOA

Primajući medalje, popeli su se na podijum bez obuće kako bi predstavili siromaštvo i noseći perle koje su simbol žrtava linčovanja. Dok je svirana američka himna, pognuli su glavu i podigli pesnice u vazduh u znak protesta.

Šeri Vilijams, profesorka Američkog univerziteta na predmetu “Rasa, mediji i komunikacije” kaže da je to bio čin hrabrosti.

„Ta dvojica mladih crnaca su iskoristila trenutak u centru pažnje celog sveta, a svakako ove zemlje, da bi skrenuli pažnju na borbu crnaca za jednakost i to je bio izuzetno značajan gest“, kaže Šeri Vilijams sa Američkog univerziteta.

Posle ceremonije dodele medalja, sportisti su suspendovani i poslati kući.

Na nedavnom skupu u Vašingtonu, Smit i Karlos su veličani kao heroji.

„Sloboda izražavanja mora da stalno bude prisutna, da se čuje i brani, kroz obrazovanje, jer borba protiv nepravde nije završena, prepreke još postoje, ona se nastavlja“, smatra Tomi Smit.

U septembru, Karlos se vratio u Meksiko siti da bi obeležio 50. godišnjicu svog bunta. Tom prilikom je podsetio prisutne da svaki pojedinac može da dovede do promena.

„Nije lako uraditi pravu stvar, ni meni to nije lako, niti bilo kome. Stajao sam na tom postolju pre 50 godina. Jedan momak je zajedno sa mnom podigao pesnicu, drugi me je podržao. Ali 50 godina kasnije, nas trojica sami ne možemo da promenimo društvo I učinimo ga boljim bez vase pomoći“, rekao je Karlos.

Poređenja sa današnjim vremenom su neminovna – u SAD traje kontroverza zbog NFL igrača koji kleče za vreme himne u znak protesta zbog policijske brutalnosti prema crncima.

Izvor : Matt Winkelmeyer / GETTY IMAGES NORTH AMERICA / AFP

Događaj iz Meksiko Sitija smatra se inspiracijom.

„Sada, 50 godina kasnije I dalje postoje pojedinci koji žele da protestuju i osvrću se na taj trenutak tražeći putokaz kako da se ponašaju. To samo svedoči o trajnoj snazi tog trenutka“, dodaje Fontroj.

„Vidimo da kada sportisti ustanu i iskažu politički stav to zaista dovodi do sistemskih promena, a to su Tomi Smit i Džon Karlos pokušali da urade 1968. i to Kolin Kapernik pokušava da uradi danas“, zaključuje Šeri Vilijams.

Tomi Smit i Kolin Kapernik su se sastali prošle jeseni – dvojica ljudi koja su borbu protiv rasne nepravde stavili ispred svoje sportske karijere.