Zvaničnici američke Agencije za borbu protiv droge (DEA) otkrili su neke dodatne strategije u borbi protiv meksičkih narkokartela na sastanku u Čikagu, a pored njih su bili predstavnici meksičke vlade, vojske i federalne policije, koji su naveli da je jedan od prioriteta hvatanje vođe sve moćnijeg kartela "Halisko nova generacija".
Zajednička konferencija je bila znak saradnje usred tenzija oko trgovinske i imigracione politike predsednika SAD Donalda Trampa, koja uključuje i obećanje da na američko-meksičkoj granici izgradi više od 3.000 kilometara dug zid.
Novi planovi uključuju veći fokus na napadanje na finansijske infrastrukture kartela i stvaranje nove policijske grupe koja bi bila koncentrisana na međunarodne istrage kartela. Ipak, u planovima nema većeg odstupanja od dosadašnjih načina koje su dve zemlje primenjivale u borbi protiv trgovaca drogom.
Na primer, gonjenje šefova klanova će ostati suštinska komponenta pokušaja da se podriju kriminalne organizacije. Najveći trofej te strategije do sada je šef kartela Sinaloa, Hoakin „El Čapo“ Gusman, koji je 2017. godine izručen u SAD da bi mu se sudilo za šverc droge.
Među kartelima koji sada zauzimaju udeo Sinaloe na tržištu droge je i Halisko nova generacija, koji predvodi Nemesio Osegera Servantes, poznat i kao „El Menčo“. Taj kartel je jednom prilikom zoljom oborio meksički vojni helikopter.
U prošlogodišnjem izveštaju DEA, kartel Halisko nova generacija je ocenjen kao „jedan od najmoćnijih i najbrže rastućih u Meksiku i SAD“. Navedeno je da su njegovi glavni proizvodi metamfetamini, a da su centri za distribuciju u SAD Los Anđeles, Njujork i Atlanta.
Na konferenciji je zamenik meksičkog državnog tužioca rekao da je hapšenje El Menča „prioritet“, dok su zvaničnici u Meksiku za njegovo hvatanje raspisali nagradu od 1,6 miliona dolara.
Direktor DEA za Severnu i Centralnu Ameriku Metju Donahju rekao je u utorak da SAD žele da saradnja s Meksikom bude „malo efikasnija i malo agresivnija“ kao i da Vašington namerava da učini više na sprečavanju dotoka oružja u Meksiko. Prema njegovim rečima, prošle godine je u Meksiku ubijeno 31.000 ljudi, što je rekord.
U jednom izveštaju iz ove godine se navodi da je pad Hoakina Gusmana „dramatično promenio pejzaž meksičkog organizovanog kriminala“, uključujući i otvaranje puta za rast Haliska, kao i da njegov vođa Servantes „ima reputaciju nemilosrdnog ubice“. On se osamdesetih preselio u SAD da bi posle osude za šverc droge bio deportovan u Meksiko.
Takođe, političari su upozoreni da se ne oslanjaju mnogo na strategiju hvatanja šefova kartela i njihovog izručenja u SAD, budući da to često ima takozvani „efekat hidre“ pri čemu se pojavi novi niz kriminalnih bosova a pretnja kartela se ne smanjuje.
Donahju je, međutim, rekao da će SAD i Meksiko „uvek goniti vođu čopora“ u kartelima, iako je dodao da policija „uvek goni čitavu organizaciju“. I sami karteli se neprestano prilagođavaju strategijama policije.
Velike hijerarhijski organizovane kartele koje predvode šefovi koje je teško uhvatiti sve više zamenjuju pokretnije organizacije koje su sve slabije povezane. Karteli takođe diversifikuju svoje operacije da bi u njih uključili i otmice, prostituciju, iznude i čak piratizovanje softvera.
