Đina Haspel – prva žena na čelu CIA

Svet 18. maj. 201818:34 > 18:39
Podeli:
Izvor: Tanjug/AP Photo/Pablo Martinez Monsivais

Američki Senat potvrdio je izbor Đine Haspel za direktorku Centralne obaveštajne agencije SAD. Haspel, koja će biti prva žena na čelu CIA je veteranka te agencije i trenutno je vršilac dužnosti direktora. Ovaj izbor je kontroverzan zbog Haspeline povezanosti s okrutnim metodama ispitivanja CIA nakon terorističkih napada 11. septembra.

Đina Haspel je izabrana s 51 glasom za i 43 protiv. Protiv nje bio je republikanski senator Džon Mekejn, koji je i sam bio mučen kao ratni zarobljenik u Vijetnamu. Ipak imala je snažnu podršku Trampove administracije, obaveštajne zajednice, pa i nekih demokratskih senatora.
Predsednik SAD Donald Tramp je rano ujutro 13. marta objavio na tviteru da će Reksa Tilersona na mestu smeniti lojalni Majk Pompeo, a da će na njegovo mesto doći Đina Haspel.

„Đina Haspel, novi direktor CIA, prva žena na tom mestu: Čestitam!“, objavio je Tramp na Tviteru.

Istog dana Njujork Tajms je optužio dotadašnju zamenicu direktora Centralne obaveštajne agencije, da je učestvovala i odobravala nehumane metode ispitivanja u tajnim zatvorima CIA, među kojima i zastrašujuća simulacija davljenje zatvorenika kapljanjem.

„Da li verujete da su prethodne metode ispitivanja bile nehumane“, pitala je senatorka Kamala Haris.

„Senatorko, ja verujem službenicima CIA o kojima govorite“, odogvorila je Haspel.

„Da ili ne. Da li verujete da su prethodne metode ispitivanja bile nehumane“, ponovila je senatorka Haris.

„Senatorko, verujem da je CIA to činila za kako bi sprečila još jedan napad na ovu zemlju s obzirom na pravna sredstva za koja smo ovlašćeni da ih koristimo“, odgovorila je Haspel.

Tokom procesa nominacije Haspel je ipak rekla Kongresu da obaveštajna služba nije trebalo da koristi surove metode i obećala da ih neće ponovo uvoditi.

Haspel je takođe učestvovala u uništavanju video snimaka simulacija davljenja zatvorenika. To uništavanje snimaka pokrenulo je podužu istragu Ministarstva pravde SAD koja je završena bez podizanja optužnica.