Uprkos krizi, Evropljani nikada bogatiji

Svet 02. okt 201414:35 > 14:49
Podeli:
Izvor: Freeimages/gabriel77

Kumulativna vrednost imovine Evropljana dostigla je ove godine 56.000 milijardi evra, uz nejednaku raspodelu i unutar zemalja i po zemljama, što negativno utiče na ukupni potencijal ekonomskog rasta na Starom kontinentu.

Uprkos privrednoj krizi, privatna imovina Evropljana nije nikada ranije dostigla tako visoku vrednost, piše francuski list Figaro.

Prema studiji švajcarske banke „Julius Baer“, prvi put objavljenoj ove godine, ukupna vrednost imovine koju poseduju evropski državljani porasla je 1,7 odsto u 2014, dostigavši 56.000 milijardi evra, što prevazilazi nivo iz 2007, pre izbijanja finansijske krize.

Analitičari ove banke očekuju da će se ovaj trend nastaviti, i predviđaju rast vrednosti imovine Evropljana od 40 odsto do 2019, kada će ona dostići 80.000 milijardi evra.

U studiji se navodi da prosečna vrednost imovine po odrasloj osobi u Evropi ove godine iznosi 167.100 evra, ali uz izrazito nejednaku raspodelu, pošto 10 odsto domaćinstava drži više od polovine bogatstva na Starom kontinentu.

U Luksemburgu, na primer, svaka punoletna osoba poseduje imovinu vrednu 400 hiljada evra, u proseku.

Ekstremna nejednakost raspodele bogatstva usporava rast zemlje i snižava globalnu tražnju, ističu stručnjaci ove banke, dodajući da građani Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije učestvuju sa blizu tri četvrtine u ukupnoj vrednosti imovine na Starom kontinentu.

Ekonomska kriza najviše je uticala na prosečnu vrednost imovine u Španiji i Grčkoj. U Španiji je ona od 2007. godine smanjena za 1.400 evra.