Evropljanke od danas do kraja godine rade besplatno

Svet 03. nov. 201714:12 > 14:22
Podeli:
Izvor: Pixabay

Imajući u vidu da je prosečna satnica žena u Evropi 16,3 odsto manja nego satnica muškaraca, Evropljanke će od danas do kraja godine zapravo raditi besplatno.

Evropski dan jednakih plata, koji je ove godine 3. novembra, označava dan u godini kada žene, zbog manjih plata nego što imaju njihove muške kolege, počinju da rade praktično besplatno.

Iako su u EU žene po obrazovanju jednake ili čak obrazovanije od muškaraca, to se ne vidi na tržištu rada. U 2016. je 33 odsto žena, naspram 29 odsto muškaraca u EU imalo završeno visoko obrazovanje, ali je stopa zaposlenosti žena bila za 11,6 procenata manja nego kod muškaraca.

Žene takođe nisu dovoljno zastupljene na najvišim pozicijama u najvećim kompanijama u EU – među 14 predsednika uprava samo je jedna žena i takođe je žena samo jedan od 20 izvršnih direktora.

U zajedničkom saopštenju prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, komesarka za zapošljavanje i socijalna pitanja Marijan Tisen i komesarka za pravdu Vera Jurova, istakli su da je rodna ravnopravnost, uključujući iste plate za žene i muškarce, jedna od osnovnih vrednosti EU, ali da je to i dalje daleko od realnog stanja.

 Oni su u saopštenju Evropske komisije povodom Evropskog dana jednakih plata takođe najavili da će za nekoliko nedelja predstaviti Akcioni plan za borbu protiv rodnog jaza u platama.

U međuvremenu se u novom istraživanju Svetskog ekonomskog foruma upozorava da će ženama širom sveta biti potrebno više od dva veka da dostignu jednakost na radnom mestu.

To istraživanje pokazalo je da će za uklanjanje dispariteta u platama i mogućnostima za zapošljavanje između muškaraca i žena u svetu biti potrebno 217 godina.

Kada se uzmu u obzir i drugi indikatori, poput pristupa zdravstvu i obrazovanju i učešća u političkom životu, zatvaranje jaza između muškaraca i žena potrajaće 100 godina.

Zatvaranje jaza u rodnoj ravnopravnosti, posebno u ekonomskoj sferi, ne samo da bi mnogo doprinelo na socijalnom nivou već bi, kako ukazuju iz SEF, moglo da donese ekonomijama milijarde dolara.

„Do 2025. bi globalni BDP mogao da bude uvećan za 5,3 hiljade milijardi dolara ako bi se u istom periodu smanjio jaz između muškaraca i žena u ekonomskom participiranju za 25 odsto“, ističe se u izveštaju SEF.

Jaz između muškaraca i žena je u istraživanju koje je obuhvatilo 144 zemlje kalkulisan je na osnovu indikatora ekonomije, zdravstva, obrazovanja i politike.

Island prvi, Srbija na 40. mestu po rodnoj ravnopravnosti

Island je prvi po indeksu rodne ravnopravnosti jer je uklonio 88 odsto jaza između muškaraca i žena i tu poziciju drži već devet godina.

Na drugom i trećem mestu globalne liste su Norveška i Finska, četvrta je Ruanda, a peta Švedska, dok je Jemen poslednji na listi.

Srbija je po rodnoj ravnopravnosti u novom izveštaju Foruma na 40. mestu.

Po kriterijumu ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je 72. u svetu, po ravnopravnosti u oblasti zdravlja sa još nizom zemalja deli prvo mesto, u domenu obrazovanja je na 47. mestu, a po političkoj osnaženosti, odnosno učešću žena u politici na 38. mestu.

Jedina bolje rangirana od Srbije po rodnoj ravnopravnosti u okruženju je Albanija, na 38. mestu, Hrvatska je 54. u svetu, Bosna i Hercegovina 66, Makedonija 67. a Crna Gora zauzima 77. mesto.