El Pais: Katalonija sprema 'kosovski recept' za nezavisnost

Svet 15. okt. 201715:29 > 15:41
Podeli:
Izvor: PAU BARRENA/AFP

Dok predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručuje da ne želi nezavisnu Kataloniju, jer bi u EU to izazvalo nastajanje na desetine "novih Katalonija", vodeći katalonski dnevnik Vangvardija traži od premijera regionalne vlasti Karlesa Pućdemona da ne popusti pred ultimatumom saveznika u katalonskoj vladi da proglasi nezavisnost.

Oni navode da bi to „do krajnosti pogoršalo situaciju“.

Madridski dnevnik El Pais, koji je protiv otcepljenja Katalonije od Španije, tvrdi istovremeno da regionalna vlada u Barseloni i njeni secesionistički nastrojeni saveznici i snage spremaju „kosovski recept“ za proglašenje nezavisnosti suprotno ustavu i rešenosti centralne vlade Španije da to spreči.

„Cilj te strategije jeste da se iznudi međunarodno posredovanje i pripremi ‘kosovski put’, kao ‘poslednje sredstvo’, kako su to utvrdili savetnici katalonske vlade: a to je jednostrano otcepljenje utemeljeno na navodnom kršenju ljudskih prava”, navodi El Pais.

Osvrćući se na rok, koji ističe u ponedeljak, a koji je centralna vlada u Madridu dala regionalnim vlastima u Barseloni da razjasne da li jednostrano proglašavaju ili ne nezavisnost, Vangvardija u redakcijskom uvodniku upozorava da su i poslovni krugovi i banke u Kataloniji protiv otcepljenja i naglašava da „to sebi ne možemo dozvoliti jer je za većinu Katalonaca zajedništvo najcenjenija baština, koja je sad narušena“.

Većina zvaničnika u glavnoj stranci vladajuće koalicije, Demokratske partije Katalonije, mahom daju do znanja da žele da ostave na snazi odluku premijera Pućdmona da se proglašenje nezavisnosti „ne primenjuje do daljnjeg“.

Oni podvlače spremnost da se s centralnom vlašću Španije pregovara jedino o načinu kako doći do nezavisnosti, što vlada u Madridu smatra neprihvatljivim rušenjem celovitosti države i gaženjem ustava i najavljuje primenu člana 155. španskog ustava kojim može biti ukinuta autonomija Katalonije.

Madridski Pais objašnjava da je strategija katalonskih secesionista da se dobije na vremenu i „da se stvori slika Španije kao autoritarne i nedemokratske države na temelju odluka sudstva i policije da se snagom sile suprotstavi ilegalnom referendumu o nezavisnosti od 1. oktobra, što separatisti navode kao dokaz da Španska država ugnjetava Kataloniju“, navodi Pais.

List dodaje da je Kosovo jednostrano poglasilo nezavisnost 2008. godine, a Srbija to nije priznala, isto kao ni pet država Evropske unije, uključujući Španiju.

„Propaganda zagovornika nezavisnosti Katalonije zaobilazi činjenicu da je do otcepljenja Kosova došlo posle deset godina ratnog sukoba izmedju albanskih secesionističkih snaga i srpske vlade, što je konačno dovelo od intervencije NATO”, kaže Pais i ukazuje da su posledice i „hiljade žrtava i pola miliona izbeglica“.

 U vrlo vidljivom nastojanju da se nastavi s tvrdnjom da se postupci centralne vlade u Madridu mogu dovesti u vezu s frankističkom diktaturom posle gradjanskog rata u Španiji i pravim pogromima pristalica republike u Kataloniji, celokupna katalonska vlada je danas položila venac na spomenik predsedniku regionalne vlade Katalonije Ljuisu Kompanjisu koga su frankističke snage streljale 1940. godine.

Pristalice nezavisnosti Katalonije su u međuvremenu uspele da izdejstvuju raspravu u Savetu Evrope u Strazburu o policijskom nasilnom sprečavanju referenduma u Kataloniji, a stručnjak Visokog komesarijata za ljudska prava OUN Alfred de Zajas je napisao da se „u Kataloniji već može primeniti teorija terapeutskog samopredeljenja“ i da se „presedan Kosova može primeniti na sukob u Kataloniji“.

Savetnici bivšeg katalonskog predsednika Artura Masa su to takođe zaključili, dok je sadašnji nezvanični šef diplomatije vlade u Barseloni Raul Romeva prethodno napisao da je mišljenje Međunarodnog suda pravde o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova „važno za Kataloniju jer pokazuje da međunarodni zakon ne zabranjuje jednostrana proglašenja nezavisnosti“.

Institucije i praktično sve vlade država EU, sa izuzetkom delimično Belgije i podrškom Slovenije, su protiv otcepljenja Katalonije od Španije, a to je stavio do znanja i Vašington.

Američki časopis Forin Polisi (Foreign Policy), blizak Stejt departmentu, podvukao je da je Španija stabilna demokratska zemlja koja doprinosi medjunarodnoj stabilnosti tako da „oslabljena i mala Španija nije u interesu SAD“.

Katalonski separatisti žele medjunarodno posredovanje da bi „stekli legitimitet…a na to se nisu upecali ni EU, ni SAD, niti Meksiko i Vatikan“, zaključuje Forin Polisi.