Ko sve, posle Katalonije, želi nezavisnost u Evropi?

Svet 02. okt 201711:13 > 11:23
Podeli:
Izvor: REUTERS/Cathal McNaughton

Raspadom Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije stvorene su mnoge nove države u istočnoj Evropi, a dešavanja u Kataloniji, posle referenduma o nezavisnosti od Španije, mogla bi da uliju novu snagu nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi, piše danas Dojče vele.

U pregledu evropskih regiona koji već dugo traže nezavisnost ili bar koketiraju s tom idejom navodi se još jedan španski region – Baskija.

Dojče vele navodi da je težnja za nezavisnošću Katalonaca dobrim delom posledica finansijske pomoći koju Madrid šalje upravo u Baskiju koja je ekonomski mnogo slabija of Katalonije, ali su tamošnji separatisti mnogo nasilniji.

U borbi za nezavisnost od Madrida organizacija ETA je u poslednjih 50 godina ubila preko 800 ljudi, ali se taj separatistički pokret 2011. javno odrekao nasilja. Na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mestu. Referendum iz 2014. godine bio je simboličan i nepriznat.

Izvor : Pixabay

Ka nezavisnosti stremi i Škotska koja je 2014. održala referendum o nezavisnosti od Velike Britanije, uz pristanak Londona, ali su pobornici otcepljenja tesno izgubili.

Izlazak Britanije iz EU, međutim, naveo je rukovodstvo u Edinburgu da razmotri mogućnost održavanja novog referenduma, možda već 2018. budući da su Škoti većinski bili za ostanak u EU. Ankete ipak kažu da bi ishod sledećeg referenduma o nezavisnosti bio sličan prethodnom.

Za samostalnu Flandriju van sastava Belgije zalaže se najjača flamanska stranka, Nova flamanska alijansa Barta de Vevera koji veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju.

Separatizam u Belgiji prilično je neobičan – ako se otcepi flamanski deo u kome se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva, ali i privredne snage. Veliki problem bio bi status Brisela u kome su sedišta Evropske unije i NATO. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Nemačkoj. Ali Belgijanci su do sada uspevali da se drže zajedno, navodi DW.

Izvor : Pixabay

Na spisku regiona koji teže otcepljenju Dojče vele navodi i „Padaniju“, ali i dodaje da secesija severa Italije ima potpuno ekonomske pobude jer se tamo nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi građani u tom delu zemlje veruju da Italijani sa juga žive na grbači marljivih severnjaka.

Liga za sever svojevremeno se zalagala za nezavisnu „Padaniju“, oblast koja bi obuhvatala razvijeni sever današnje Italije, a danas se koplja lome oko zahteva da u regionu ostane tri četvrtine zarađenog novca.

Južni Tirol je oblast koja je zvanično unutar granica Italije od kraja Prvog svetskog rata, a pre toga je bila deo Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol postepeno je dobijao sve veću jezičku i političku autonomiju, a stanovnici tog regiona raspolagali su i dobrim delom novca od poreza. Ali, ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Italija je, posle Grčke, druga po zaduženosti u evrozoni i muče je velike privredne teškoće. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke italijanske države pa je sve glasnija parola „Dalje od Rima“.

Izvor : Pixabay

Korzika – francuske vlasti dugo su suzbijale autonomaške tendencije na tom ostrvu, uključujući i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC takođe su godinama pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili simbole francuske države. Tek leta 2014. pokret FLNC je saopštio da se više neće služiti nasiljem. Ali potencijal za sukobe ostaje – kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive mere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.

U pregledu evropskih regiona koji teže odvajanju DW navodi i Bavarsku, dodajući da iako veoma mali broj Bavarca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez, zvanični naziv ove nemačke pokrajine glasi „Slobodna država Bavarska“.

Ta nemačka federalna jedinica na jugu zemlje verovatno bi mogla da se snađe i odvojeno od ostatka Nemačka. Bavarska ima najveću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Nemačkoj.

Kao i u drugim zemljama, to bogatstvo izaziva trzavice – Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Doduše, ima i oštrijih stavova. Član stranke bavarske Hrišćansko-demokratske unije (CSU), novinar Vilfrid Šarnagel, u knjizi „Bavarska može i sama“ 2012. se zalagao za izlazak iz SR Nemačke.

Za sada, ipak, nema opštenarodnog pokreta koji deli njegove stavove.