AFP: Merkel dobija izbore, ali mora da pregovara o koaliciji

Svet 22. sep. 201713:38 > 13:52
Podeli:
Izvor: Reuters/Stefanie Loos

Nemačka kancelarka Angela Merkel verovatno će na izborima u nedelju dobiti četvrti mandat, ali ko će biti njeni budući partneri u vladi i kojim će smerom Nemačka krenuti, jako je neizvesno, piše agencija AFP.

Čelnici nemačkih demohrišćana, koja je na vlasti od 2005. godine, ankete predviđaju sigurnu pobedu, premda njenoj stranci u zadnje vreme pomalo opada podrška.

Poslednje ankete uniji CDU/CSU daju 35 do 36 posto glasova, mnogo više nego socijaldemokratama Martina Šulca (22-23 posto), čija kampanja utemeljena na socijalnoj pravdi ne uspeva da mobilizuje birače u zemlji koja je ostvarila gotovo punu zaposlenost.

Pošto se 35 posto podrške neće pretvoriti u dovoljan broj zastupnika za samostalnu vladavinu, konzervativci Angele Merkel biće prisiljeni da potraže jednog ili više partnera. To će donekle baciti senku na kancelarkin uspeh i zakomplikovati formiranje vladajuće koalicije.

„Govorim svima da ovi izbori još nisu odlučeni“, upozorila je Merkel u utorak u izjavi za RTL, očigledno zabrinuta zbog pada podrške njenoj stranci u anketama, ističući da je „svaki glas važan“.

Novi saziv Bundestaga biće šarolik i u njemu će biti zastupljeno najmanje šest stranaka, što se nije dogodilo od 1990. godine, navodi AFP.

Među njima bi trebalo da budu i radikalni levičari (Die Linke) i radikalni desničari iz nacionalističke i protimigrantske Alternative za Nemačku (AfD), prve stranke te vrste koja se probila u parlament od 1945. Obe stranke trebalo bi da dobiju najmanje 10 posto glasova.

„Zaista ne znamo kakvu ćemo imati vladu. Nakon glasanja u nedelju sledi politička neizvesnost“, rekao je Suda David-Vilp, analitičar Maršalovog fond za Nemačku.

Budući da za CDU/CSU ne dolazi u obzir saradnja s AfD-om i radikalnom levicom, preostaje im ili nova velika koalicija sa socijaldemokratama, što sve veći deo biračkog tela SPD-a ne želi, ili dogovor s liberalima (FDP) i Zelenima.

FDP, obnovljen desno orjentisanim programom nakon katastrofe na izborima 2013. kada je ostao bez mandata, tradicionalan je i prirodan saveznik konzervativaca, s kojima je vladao od 2009. do 2013. godine.

Problem je što FDP-ovih devet posto glasova neće Angeli Merkel osigurati potrebnu većinu, pa bi se mogla udružiti i sa Zelenima. Takva tročlana koalicija postoji odnedavno na regionalnom nivou na severu Nemačke.

Ali na saveznom nivou takve koalicije još nikada nije bilo i mnogi se pitaju kako će biti sprovodiva u praksi s obzirom na velike razlike između Zelenih i FDP-a, bliskog poslovnim krugovima, posebno kad je reč o budućnosti dizela.

Drugi problem je to što liberali ciljaju na resor finansija koji zadnje četiri godine vodi popularni Volfgang Šojble, Merkelin „jastreb“ koji nema nameru da prepustiti vlast.

Uz to, savez s FDP-om mogao bi zakomplikovati planove reforme evrozone koje zagovara francuski predsednik Emanuel Makron, a o kojima je Merkel spremna da razgovara. FDP se tome protivi jer se boji da će Nemačka morati da plaća za druge zemlje.

Merkel stoga ima čime da razbija glavu i nakon izbora je očekuju „prilično teški i dugi pregovori“, rekao je Torsten Bener iz Globalnog instituta za javnu politiku.

Pregovori će se voditi u napetoj atmosferi zbog očekivanog ulaska populističke desnice u parlament.

„Ovo je prvi put u više od 70 godina da ćemo imati naciste u Rajstagu“, istakao je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel.

Složeni izborni sistem

Parlamentarni izbori sprovesće se po složenom sistemu, kombinaciji većinskog i proporcionalnog, koji često ni Nemci ne razumeju u potpunosti.

Svaki od 61,5 miliona birača ima dva glasa za biranje zastupnika, kojih u Bundestagu može biti najmanje 598. To je donja granica, a gornja varira i konačan broj zastupnika će biti poznat tek nakon izbora.

Polovina mandata u Bundestagu osvaja se direktno, sistemom relativne većine u 299 izbornih jedinica. U Bundestag ide kandidat s osvojenim najvećim brojem glasova, što jako pogoduje velikim strankama. Taj deo izbornog sistema sličan je britanskom i američkom.

Ali birači imaju i drugi glas, koji moraju da dodele jednoj stranačkoj listi u svakoj saveznoj pokrajini. Tada nastupa proporcionalni sistem, uveden pod uticajem saveznika nakon Drugog svetskog rata kako bi se sprečio povratak totalitarizma. Izborni prag je pet posto i dosad je sprečavao da neonacisti uđu u parlament.

Birač može glasati dva puta za istu stranku, ali i ne mora. Nemci često biraju drugu opciju jer su navikli da imaju na vlasti koalicije i žele uticati na njihov sastav. Primera radi, birači CDU-a daju glas svom kandidatu u izbornoj jedinici, ali zaokruže listu FDP-a kako bi im pomogli da pređu izborni prag i uđu u koaliciju s konzervativcima.

Drugi glas je jako važan: rezultat koji svaka stranka dobije u svakoj saveznoj pokrajini odlučiće velikim delom broj zastupnika koje će na kraju imati u Bundestagu, putem složenog računa.

Savezne pokrajine s većim brojem stanovnika šalju više predstavnika u Bundestag.

Ako neka stranka u nekoj saveznoj pokrajini dobije, na primer, 30 posto glasova proporcionalnim sistemom, imaće pravo na 30 posto zastupničkih mesta.

Ponekad će stranka osvojiti više mandata u većinskom sistemu nego što zasluži proporcionalnim. Pošto svaki kandidat koji pobedi u izbornoj jedinici ima zagarantovano mesto, stranka ima pravo da zadrži taj „višak“ mandata i time automatski broj zastupnika u Bundestagu ide preko 598. U postojećem sazivu ih ima 630, a prema nekim proračunima, teoretski je moguće da dođe i do 700. Pokušaji da se taj broj ograniči nisu uspeli.

Po državnom statističkom zavodu, na ovim izborima pravo glasa ima 61,5 miliona građana Nemačke. Najviše ih je u Severnoj Rajni-Vestfaliji (13,2 miliona) pa u Bavarskoj (9,5 miliona) i u Baden-Vurtembergu (7,8 miliona).

Kancelar se ne bira direktno, nego u parlamentu. Kandidat stranke s osvojenom većinom u Bundestagu obično uspe da sastavi vladu. Broj kancelarskih mandata nije ograničen. Dosad je najduže na vlasti bio Helmut Kol, 16 godina. Pobedi li na izborima i odradi ceo mandat, Angela Merkel će ga sustići.