Ukidanje odluke o pridošlicama pogodiće 800.000 ljudi u SAD

Svet 17. sep 201718:48 > 18:54
Izvor: Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Odluka Bele kuće da poništi uredbu koju je donela Obamina administracija pod nazivom Odložena akcija za pridošle u detinjstvu, poznatiju po skraćanici DACA, imaće ogromne posledice za skoro 800 hiljada osoba koje su njihovi roditelji kao decu ilegalno doveli su SAD.

Bez zaštite od deportacije i mogućnosti da obnove svoje radne dozvole u sledeće dve godine, više od 700 hiljada zaposlenih korisnika ove uredbe, ostaće bez posla. A za poslodavce koji su prinuđeni da otpuštaju kvalifikovanu radnu snagu, ova odluka ne samo da ima moralne implikacije, već može da ih košta milijarde dolar.

Za korisnike DACA, mogućnost da budu otpušteni i primorani da napuste jedinu zemlju koju su ikad smatrali domovinom, predstavlja cenu koju je nemoguće izmeriti. Međutim, za kompanije koje će biti prinuđene da ih otpuštaju, finansijske posledice su veoma jasne.

Ketrin Vajld je na čelu Partnerstva za Njujork, koje zastupa poslovno rukovodstvo tog grada. Ona kaže da radna snaga koja je tu zahvaljujući DACA svake godine lokalnoj ekonomiji doprinosi sa nekoliko milijardi dolara.

„Taj gubitak je direktan trošak. Međutim, to je takođe signal ostatku sveta da na neki način Amerika više nije mesto gde se ceni talenat i vredan rad i energija imigranata. Ta poruka imaće domino efekat u smislu toga da će otežati napore naših vodećih kompanija da regrutuju nove radnike, jer njima su neophodni talentovani ljudi, koji govore više jezika, iz svih krajeva sveta“, izjavila je Vajld.

Prema istraživanju Kejto instituta ukidanje DACA koštalo bi poslodavce 6,3 milijarde dolara – što je brojka koja obuhvata regrutaciju, zapošljavanje i obuku 720 hiljada novih radnika, u profesijama za koje je često potrebna “visoka sposobnost”. Od korisnika DACA, 36 odsto, stari 25 godina i više, imaju bar diplomu fakulteta.

„Mnogi od njih su visoko obrazovani i rade u oblastima zdravstvene zaštite ili obrazovanja, u kojima su više plaćeni, a stoga i produktivniji. To su upravo oblasti u kojima će se više osetiti negativan uticaj ovog prisilnog menjanja radne snage izazvanog ukidanjem DACA”, rekao je Dejvid Bir, analitičar imigracione politike sa Instituta Kejto.

Posle saopštenja o ukidanju DACA, Bela kuća je nagovestila da bi nezaposleni Amerikanci nekako mogli da imaju koristi, a tu tvrdnju zasnovala isključivo na starosnoj dobi radne snage.

„Postoji više od četiri miliona nezaposlenih Amerikanaca u istoj starosnoj grupi kao što su korisnici DACA; više od 950 hiljada njih su Afroamerikanci iz iste starosne grupe; više od 870 hiljada nezaposlenih Hispanaca istog uzrasta. To su velike grupe ljudi koje su nezaposlene, a koje bi mogle da dobiju te poslove“, izjavila je portparolka Bele kuće Sara Hakabi Sanders.

 Međutim, ekonomisti i analitičari imigracione politike osporavaju argument Bele kuće tvrdeći da radna snaga DACA nije savršena zamena za nezaposlenu populaciju rođenih u Americi… i da otpuštanje jednog radnika da bi na njegovo mesto došao drugi, ne povećava produktivnost.

„Smanjivanje radne snage, izbacivanje ljudi iz zemlje, neće stvoriti radna mesta. Samo će smanjiti ukupnu veličinu ekonomije”, ocenio je Dejvid Bir.

Prema procenama konzervativnog Kejto instituta, gubitak bi mogao da bude 280 milijardi dolara u narednih deset godina. Liberalni Centar za američki progres procenjuje da bi u narednoj deceniji ukidanje DACA moglo da košta američku ekonomiju čitavih 460 milijardi dolara.