Naučnici su otkrili najstariju boju na svetu

Svet 08. avg 201712:49 > 12:52

Boja žvakaće gume, flamingosa i šećerne vune, svetlo roza, je prema najskorijem istraživanju  najstarija boja na svetu, piše CNN.

Istraživači su otkrili drevne roze pigmente u kamenju starom 1,1 biliona godina, pronađenom duboko ispod Sahare, u Taoudeni Basinu u Mauritaniji, što ih čini najstarijim bojama u geološkim zapisima.
Prema dr Nur Gueneli, koja je pigmente pronašla u sklopu svojih doktorskih studija na Nacionalnom Univerzitetu Australije, svetlo roze boje, koje su više od 500 miliona godina starije nego sledeći najstariji pigmenti, tvorevina su drevnih okeanskih organizama.
,,Svetlo roze pigmenti su molekularni fosili hlorofila koje su proizveli drevni fotosintetički organizmi inhibirani u praistorijskom okeanu, koji je odavno nestao,“ rekla je dr Gueneli u saopštenju za medije.
Kako bi otkrili pigmente, naučnici su razbili bilion godina staro kamenje, a zatim iz praha koji je od njih ostao izvukli i analizirali molekule prastarih organizama.
Razblaženi antički pigmenti deluju svetlo roze. Ipak, kada su koncentrisani, boja fosila kreće se od krvavo crvene to tamno ljubičaste, navodi naučnica.
Implikacije za drevni život
Najstarija boja na Zemlji nije jedino otkriče koje je proizišlo iz morskih škriljaka pronađenih duboko ispod Sahare.
Tim naučnika iz Australije, Japana i SAD takođe su iskoristili otkriće ovih pigmenata da potvrde da su u prastarim morskim ekosistemima dominirale sićušne cijanobakterije, tip bakterija koje proizvode energiju fotosintezom. U otkriću, objavljenom u novoj studiji, govori se više o evoluciji drevnih životinja.
,,Precizne analize antičkih pigmenata potvrdile su da sićušne cijanobakterije dominirale bazom lanca ishrane u okeanima pre bilion godina, što pomaže da se objasni zašto životinje nisu postojale u to vreme“, navela je dr Gueneli u saopštenju Univerziteta.
Kako kaže vođa istraživanja i stručni saradnik na Nacionalnom Univerzitetu Australije, dr Jochen Broks, ograničene zalihe hranljivih čestica kao što su alge, su verovatno ograničile pojavu velikih, aktivnih organizama u praistorijskim okeanima.
,,Alge, iako mikroskopske, su hiljadu puta veće i mnogo bogatiji izvor hrane nego cijanobakterije,“ rekao je dr Broks u saopštenju.
Cijanobakterijski okeani su počeli da nestaju pre oko 650 miliona godina, naveo je Broks, kada su alge počele da se strelovito šire. Ove alge su su kompleks ekosistema snabdevale ,, naletom energije koji je potreban za evoluciju, kako bi velike životinje, uključujuči i ljude, mogle da se razviju na Zemlji“, kaže on.