Najteže borbe u istočnoj Ukrajini od 2015. godine

Svet 03. feb 201721:38 > 21:44
Podeli:
Izvor: Tanjug/AP, Evgeniy Maloletka

Međunarodni posmatrači su danas pozvali zaraćene strane u istočnoj Ukrajini da prekinu borbe, ali teška artiljerija i rakete pogađali su stambene četvrti. Ove nedelje su u istočnoj Ukrajini poginula 33 čoveka, uključujući civile, a više desetina je ranjeno u borbama vladinih snaga i proruskih separatističkih pobunjenika.

Ovonedeljni sukobi su najteži sukobima u toj oblasti još od 2015. godine.

Broj žrtava u borbama u toj oblasti koje su počele u aprilu 2014. sada je ukupno prešao 9.800, po podacima UN.

Posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je objavila na Fejsbuku da je novo rasplamsavanje nasilja „neprihvatljivo“ i da „strane treba da prekinu borbe“.

Ove nedelje se nasilje naglo rasplamsalo, a sukobljene strane su i ranije redovno razmenjivale vatru, uprkos mirovnom sporazumu potpisanom 2015. u Minsku, uz posredovanje Francuske i Nemačke.

Glavni sukobi vode se oko industrijskog grada Avdivke pod vladinom kontrolom, severno od glavnog uporišta pobunjenika – Donjecka. Razmenom vatre zahvaćene su i stambene četvrti.

„Zabeležili smo kršenje primirja velikih razmera na obe strane“, rekao je zamenik šefa posmatračke misije OEBS-a Aleksander Hug.

Dve strane razmenjuju optužbe za porast nasilja, ali je ukrajinska vojska saopštila da su njene trupe zauzele određenu teritoriju.

Izveštači agencije AP videli su sa obe strane borbene linije teško naoružanje čime se jasno krši mirovni dogovor iz Minska iz 2015. godine koji predvidja povlačenje teškog naoružanja.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je obnovljene borbe upotrebio kao argument za zahtev za produžetak zapadnih sankcija Moskvi zbog njenog delovanja u Ukrajini.

Novi predsednik SAD Donald Tramp je više puta rekao da želi da popravi odnose sa Rusijom što je izazvalo zabrinutost u Ukrajini da će Vašington ublažiti sankcije.

Ruski predsednik Vladimir Putin juče je optužio ukrajinske vlasti da su naredile napad na istoku da bi se predstavile kao žrtva i obezbedile američku i podršku EU, i sprečile otopljavanje odnosa Rusije sa Zapadom.

Nova američka ambasadorka u UN Niki Hejli juče je osudila ruske agresivne akcije u istočnoj Ukrajini i upozorila Moskvu da će američke sankcije uvedene posle njenog pripajanja Krima 2014, ostati na snazi dok se to polusostrvo ne vrati Ukrajini.

Ona je ipak dodala da SAD žele da poprave odnose sa Rusijom.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je takođe izrazio zabrinutost zbog eskalacije borbi u istočnoj Ukrajini i pozvao Rusiju da utiče na separatiste u Ukrajini i privoli ih da poštuju sporazume iz Minska o prekidu vatre.

S druge strane, Kremlj je tražio od Zapada da ubedi ukrajinske vlasti da se drže mirovnih sporazuma.