Kritičari osporavaju kanonizaciju Majke Tereze

Svet 02. sep. 201613:38 > 13:41
Podeli:
Izvor: AFP/Ravi Raveendran

Katolička časna sestra Majka Tereza, Albanku poreklom iz Makedonije, biće u nedelju u Vatikanu proglašena za sveticu, mada se tom činu protive njeni kritičari, navodi BBC.

Kritičari kanonizacije Majke Tereze, rođene kao Agnesa Gondža Bojadži, navode da će time vera pobediti razum i nauku, ali i da ona nije bila toliko zaštitnik siromašnih, koliko je opravdavala samo siromaštvo.

Dobitnica Nobelove nagrade za mir, koja je preminula 1997. godine, sredinom prošlog veka je osnovala red Sestre misionarske ljubavi u kojima je bilo više od 3.000 časnih sestara širom sveta. Osnivala je skloništa i kuhinje za siromašne, kolonije za obolele od lepre, kao i domove za napuštenu decu, navodi BBC.

Pisac Kristofer Hičens za nju navodi da je bila „verski funadamentalista, politički operativac i primitivni propovednik“.

U svoj kontroverznoj knjizi „Misionarska poza“ (The Missionary Position), Hičens tvrdi da je Majka Tereza zagovarala „kult patnje“, dok je istovemeneo imala kontakte s diktatorima. O njoj je napravio i film „Anđeo pakla“ (Hell’s Angel).

Lekar iz London Arup Čaterdži je 2003. objavio kritiku Majke Terete posle razgovora s oko 100 ljudi koji su povezani s njenim sestrinstvom. On ju je oštro kritikovao zbog, kako navodi, zapanjujućeg manjka higijene, ponovnog korišćenja medicinskih igala, kao i užasnog stanja domova pod okriljem njenog reda.

Hemli Gonsales iz Majamija, koji je radio kao volonter u domu Majke Tereze za siromašne u Kalkuti dva meseca 2008. godine, rekao je da je bio „šokiran oktrićem kako užasno nemarno radi ta humanitarna organizacija“, što protivreči načinu na kojoj javnost doživljava njihov rad.

„Čvrst stav protiv planiranog roditeljstva, modernizacije opreme i mnoštva drugih inicijativa za rešavanje problema, Majka Tereza nije bila prijateljica siromašnih, već promoter siromaštva“, rekao je Gonsales.

Takođe se osporavaju i čuda koja treba da opravdaju njenu kanonizaciju. Da bi Vatikan nekog proglasio za sveca, potrebno je čudo koje je napravila ta osoba svojim molitvama – često su to lečenja i oporavak posle bolesti za šta ne postoje medicinska objašnjenja.

Pet godina posle njene smrti, papa Jovan Pavle Drugi je prihvatio prvo čudo – lečenje žene u Bengalu od tumora na stomaku, što je omogućilo njenu beatifikaciju 2003. godine. Papa Franja je prihvatio drugo čudo 2015. godine, lečenje jednog Brazilca od tumora mozga.

Kritičari pomenutih čuda osporavaju da je žena mogla biti izlečena prosto stavljanjem fotografije časne seste na njen stomak, dok postoje podaci da je bila lečena.

„Ako osporavate Majku Terez, vi se smatrate kao da ste protiv siromašnih“, rekao je Indijac Sanal Edamaruku, koji se protivi kanonizaciji Majke Tereze.

Grupa indijskih naučnika i socijalnih radnika tražila je od indijske ministarke spoljnih poslova Sušume Svardžaj da preispita svaku odluku da ide u Vatikan na ceremoniju kanonizacije.

„Zbunjujuće je da ministarka spoljnih poslova zemlje čiji ustav poziva svoje građane da imaju naučničke sklonost odobrava kanonizaciju zasnovanu na ‘čudima'“, navodi se u peticiji.