Novinar Sport kluba Saša Ozmo nedavno je izdao knjigu pod nazivom „Sportsko novinarstvo“, a među brojnim zabavnim i za (sadašnje i buduće) novinare poučnim anegdotama nalazi se i ona sa Simonom Halep, dvostrukom grend slem šampionkom.
*Knjigu „Sportsko novinarstvo“ poručite na sajtu Jež izdavaštva OVDE. Pronađite je i u knjižarama Delfi, Dereta, Bookastore, Urban Reads, Akademija i Bulevar Books u Srbiji, u knjižarama Kultura u BiH, kao i u Narodnoj knjizi u Crnoj Gori.
„Izvini, imaš li tri minuta vremena za kratak razgovor?”, prišao sam Simoni Halep po sistemu na sve ili ništa 2016. godine u bašti na US openu.
#related-news_0
„Zašto?”, usledio je odgovor. Sećam se da mi je i tada to delovalo kao najneverovatniji odgovor. Mogao sam da pretpostavim da će me ignorisati, da će me kratko odbiti, nadao sam se da će pristati, ali da će me pitati zašto želim da je intervjuišem, to stvarno nisam. Bio sam u šoku dve-tri sekunde, a onda sam prozborio jedino što mi se činilo prikladnim:
„Pa, peta si teniserka sveta”. To ju je nasmejalo, njena majka olabavila je sumnjičav pogled, a Simona se okrenula ka njoj i rekla: „Može, daj nam pet minuta”.
Postoji konvencija po kojoj se teniseri i teniserke, pogotovo oni iz samog vrha, ne zaustavljaju tako u prolazu. Međutim, nekada morate da slušate svoj osećaj i da procenite situaciju. Kada vidite da igrači i treneri jedu, osnovna je pristojnost da ih tada ne prekidate. Kada uočite da se tek spremaju za trening, naravno da nećete prići. U navedenom slučaju Halepova je već desetak minuta sedela opušteno i to je delovalo kao prava prilika.
S njom je prošlo, ali sa mnogim velikim imenima nije i neće. „Izvini, ko si ti?”, jednom prilikom rekla mi je Martina Navratilova na US openu 2018. godine. Sledeće godine na Rolan Garosu bili smo u liftu zajedno i raspričala se o potencijalnoj završnici turnira i o vetru.
„Hm, nemam”, uz izraz lica ko ste vi?, Dominik Tim odgovorio je na pitanje moje koleginice i mene ima li tri minuta vremena.
Neka je uspešnost i jedan od deset pokušaja, imaćete vredan ekskluzivni intervju, a odbijanja mogu da posluže i kao zanimljiva anegdota za blog, baš kao i šale između igrača, muzika koju su slušali, ophođenje s decom van terena. Ipak, i tu treba da budete oprezni – ako ste već dobili tako blizak pristup, nemojte to da zloupotrebite tako što ćete preneti neformalni razgovor koji ste čuli u prolazu, a koji sadrži neke važne informacije koje (još) nisu zvanične, o nečijoj povredi recimo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!