Lane Jovanović za SK: Država ne sme da padne na Vidiću

Sport Klub 07. jan. 202117:043 komentara
Podeli:
Milan Lane Jovanović
Izvor: Privatna athiva

Nadahnuće „Osvajanja zavičaja“ Siniše Kovačevića, filozofski oplemenjeno sa „Dvadeset srpskih podela“ prezimenjaka mu Dušana, u simbiozi sa čistoćom januarskog kiseonika netaknute i prirodi odane Tare, struji ovih dana venama Milana Jovanovića. Uvek bistrog uma, brzih reči i jasnog stava, čuveni Lane uporno radi na sebi. Ponosan na titulu „najmlađeg novosadskog penzionera“ i završnu godinu master studija na tamošnjem DIF-u, ne da se pošastima modernog vremena.

Fudbalski globtroter, vazda inspirisan tradicionalizmom, nemo i ovih godina svedoči urušavanju srpskog fudbala. Podjednako pati u duši, dok pred njegovim očima promiču slike boljih dečačkih vremena i mondijalskih dana kad je „cela nacija bila reprezentacija“. Nekad bilo, danas se prepričavalo. A, gde je danas fudbalska Srbija?

„Uzalud su komparativne analize, naši problemi vuku višedecenijsko poreklo. Ne prihvatam fokus usmeren ka rezultatima državnog tima, niti permanentno lošoj atmosferi. Hoću da se, kao bivši reprezentativac, učesnik Mondijala u Južnoj Africi 2010, suočim sa pogubnim sistemom vrednosti, kočnicom na putu do boljeg sutra. Preterujemo, ubiše nas podele do nivoa mržnje, čiji ceh godinama plaćamo. Vreme prolazi, jaz je sve veći i to nije dobro. Danas, kao društvo, žudimo za razgovorom, dijalogom, analizama, otvorenim pričama… Lek je to za sve naše ovozemaljske probleme“, drži Milana Jovanovića retorička forma i u ovim danim, skupih reči i teških misli.

Koje višedecenijske fudbalske probleme identifikujete?

„Korupciju, sumnje u regularnost takmičenja, huliganizam, odsustvo transparentnosti i odgovornosti u radu. Bojim se da, kako godine prolaze, neshvatljivom pasivnošću generišemo još veće nevolje.“

Šta podrazumevate pod transparentnošću?

„Način izbora ljudi na ključna mesta, usko skopčanim sa odgovornošću. Srbija je imala dva selektora, velikana, reprezentativna i državna dobročinitelja – Radomira Antića i Slavoljuba Muslina. A, obojicu smo odbacili uz brutalnu medijsku hajku. I to posle plasmana na prvenstvo sveta. Ko smo onda mi, kakvu smo poruku poslali svetu? Između mandata dvojice velikana, primali smo brutalne šamare, pali na kolena, svedočili sunovratu, nikog nismo uspeli da pobedimo. Zato su nam važni transparentnost, kao model rada, i odgovornost u vrednosnom sistemu. Ne rešava se stvar glorifikovanjem selektora pobednika i unižavanjem gubitnika. Bitan je odnos prema poslu i džentlmenski stav. Sreća nekad može da vas pomiluje, ili pokudi, ali pošten rad uvek mora da se ceni.“

Zašto nije tako?

„Nema razgovora, dijaloga, sumnje… Nauka napreduje, upravo, zato što uvek postoji sumnja i to je civilizacijski iskorak. Dogme prate mračno doba, srednji vek, inkviziciju…“

Odakle onda ćutanje na svim nivoima?

„Strah je dominantno osećanje moderne civilizacije. Nije to samo u Srbiji, često preterujemo do defetizma, strah prati celu planetu. Svrstavaju nas u kolone, etiketiraju, ljudi su uplašeni. Jedino sa ličnom savešću živim 24 sata dnevno, ležem i ustajem, zato uvek govorim iz srca, čistih namera. Ništa mi ne treba.“

Kompletan intervju prtočitajte na sajtu Sport Kluba.

Komentari

Vaš komentar