Poku za SK: Udario me je „ruki zid“, slobodan dan u teretani

Podeli:
Aleksej Pokuševski
Izvor: Alonzo Adams-USA TODAY Sports

Košarkaš Oklahome Aleksej Pokuševski bio je gost u podkastu "Blok po blok" i govorio je o najvažnijim momentima u dosadašnjoj karijeri, koliko mu je bitna podrška kluba, o odluci da sa 13 i po godina ode u Olimpijakos, kao i o iskušenjim koje donosi ruki sezona u NBA ligi.

Aleksandar Džikić i Srđan Radojević razgovarali su mladim košarkašem Tandera i o nadimku koji je dobio još u dresu Olimpijakosa.

„S obzirom na to da je moje ime malo teže za njih da izgovore, dobio sam nadimak Poku. Mislim da je to bilo još u Olimpijakosu, moja druga godina sa prvim timom, prozvao me je neko od igrača Poku, svi su krenuli tako da me zovu, treneri, pomoćni treneri i igrači i tako je krenulo“, počeo je Pokuševski za Sport klub i nastavio o svojoj ruki sezoni u NBA ligi i popularnom „ruki zidu“:

„Stigao me je umor poslednjih 20 dana. Osećam se baš umorno, spavam bukvalno u autobusu, avionu, hotelu, pre utakmice, posle utakmice. Samo spavam i ne javljam se skoro nikome, svi pitaju gde sam. Nije da neću da se javim, nego samo spavam. Tako da je udario taj „ruki zid“ bogami. Umor me stiže, pokušavam da ostanem zdrav, da mogu da igram do kraja sezone“.

Pokuševski je govorio o prilagođavanju nakon odlaska u Grčku i koliko mu je to pomoglo kada je trebalo da se navikne i na život u Americi.

„Ja sam prošle godine odigrao 11 ili 12 utakmica u Grčkoj, a ove godine 40 ili 50 utakmica i sa dosta velikom minutažom. Baš je teško. Igraš jednu utakmicu, letiš u drugi grad, sletiš u tri ujutru i ideš na drugu utakmicu. Zatim letiš u Oklahomu a na slobodan dan radiš teretanu. Ujutru se probudiš, testiraš se, čekaš 20 minuta da uđeš u salu, a kada završim trening umesto da imam slobodan deo dana, moraš popodne oko 6 da se testiraš. Svakog dana imamo po jedno ili dva testiranja, ali uglavnom dva puta. Ako preskočiš jedno testiranje ne možeš da uđeš sutradan u salu, da igraš i treniraš„, rekao je Aleksej i nastavio:

„To je bilo kada sam imao 13 i po godina. Bio sam na kampu prvo, to je bila kao proba. Trener je pitao mog oca kolike su šanse da on ostane. Moj otac je rekao ‘kada ja vidim kakav je on u vašim očima, kako vi njega gledate, tada možemo da pričamo’. Završilo se to, vratio sam se u Srbiju, kontaktirali su nas, rekli da žele da igram za njih, dogovorili smo sve i to je to. Osim toga što sam bio sam i veoma mlad, nisam znao šta da očekujem. Moram da jedem dobro, odmaram, idem na treninge. Nisam znao ništa. Srećom ljudi u klubu su bili baš dobri i sve su mi olakšali“.

Pokuševski je objasnio i koliko mu je pomogla G-liga, kako se snalazi u teškom ritmu utakmica, govorio je i o podršci koju mu klub pruža tokom razvoja i napretka.

Kompletan razgovor sa Pokuševskim i podkast „Blok po blok“ pogledajte OVDE:

 

 

Komentari

Vaš komentar