Šampion na raskrsnici: Šta nosi budućnost za Atletiko?

Fudbal 27. maj 201519:08 > 19:12
Podeli:
Izvor: Getty Images/David Ramos

U sezoni 2006-2007. sa ovim brojem bodova bi osvojili titulu. Ali, u sezoni 2014-2015. bili su 14 bodova i svetlosnim godinama udaljeni od drugog mesta.

Dijego Simeone je znao da nakon prošle sezone u kojoj su osvojili titulu i bili bukvalno na nekoliko sekundi od Lige šampiona teško da može da ponovi taj uspeh. Treće mesto je bilo realnost i to je ispunjeno.

Pitanje koje je pred argentinskim trenerom i upravom Atletiko Madrida je: kako nadoknaditi tih 14 bodova i kako sačuvati iza sebe sile kao što su Valensija i Sevilja? Može se slobodno reći da će ovo biti jedno od najvažnijih leta u istoriji jorgandžija.

Da krenemo od samog trenera. Tokom sezone, Simeone je potpisao ugovor do 2020. Naravno, to ne znači da će ostati do 2020. Ali znači da ako neki klub hoće da ga uzme ili uprava bude želela da ga otpusti, moraće da plate.

Simeone je bio povezivan sa raznim mestima tokom sezone, pre svega sa Mančester Sitijem, ali možemo bezbedno da kažemo da neće mrdati, bar ovog leta. On voli Kalderon, Kalderon voli njega i u ovom trenutku, jedino mesto na kojem bi realno imao veću pažnju i šansu za napredak je selektorsko mesto Argentine, ali to je trenutno zauzeto. On je stvorio porodičnu atmosferu, a porodicu napuštate samo ako baš morate.

Kada je Tibo Kurtoa vraćen u Čelsi, znalo se da će jedna od najvećih glavobolja biti među stativama. Smenjivali su se Moja i talentovani Oblak. Nisu pravili kardinalne greške, imali su mečeve na kojima bi i bljesnuli, ali generalno, stiče se utisak da tu poziciju mogu da nadograde.

Miranda i Godin su već uigrani štoperski par. Iako i Urugvajac i Brazilac imaju ponude uslovno većih klubova, mala je verovatnoća da će otići. Oni znaju da su jedan od onih tandema koji najbolje funkcioniše zajedno, jedan bez drugog i nisu baš tako strašni. Kada neko od njih nije tu, to je jasno uočljivo i još jedan kvalitetan štoper ne bi škodio, pogotovo zato što ni oni nisu više u cvetu mladosti.

Desni bek je standardno Huanfranov, a još jedna boljka je na levom beku. Felipe Luis je bio izuzetno konstantan i pouzdan na toj poziciji. Sekera nije uspeo da ga zameni i tu već dolazimo do pitanje koje mnogi postavljaju: koliko je zaista dobra transfer politika Dijega Simeonea? Od Grizmana do Alesija Ćerćija i Sekere, možemo da raspravljamo o tome u beskonačnost.

U sredini terena, tu je Koke, koji je takođe na meti mnogih bogatijih klubova, ali ne želi da ide. Rekao je da želi da postane Atletikov Džerard i nema razloga da se to ne dogodi. Osim njega, tu ima mnogo radnika, ali nema baš kreativaca, to je još jedno mesto gde bi možda moglo da se pogleda ka tržištu i nekom kvalitetnom igraču.

U šampionskoj sezoni, tu je bio Dijego Ribas, sećate se, Brazilac koji je lutao od Verdera preko Atletika i Juventusa opet do Atletika. On je umeo da „izmisli“ pas ili gol, a takvog igrača Atleti sada nema. Takođe, Koke već dve sezone igra gotovo svaku utakmicu i njemu će u jednom trenutku biti potreban odmor.

U napadu, svakome ko se bar malo razume u fudbal bilo je jasno da Atletiko mnogo gubi odlaskom Dijega Koste u Čelsi. Doveden je Mario Mandžukić kao zamena, ali to baš nije ispalo ni kako je zamišljala uprava niti kako je zamišljao Mandžo. On jednostavno nije tip igrača kao Kosta, nije razbijač, teško može da igra sam u napadu, pogotovo kada nema kreativnosti iza i nemojte se iznenaditi ako njegova avantura na Kalderonu traje samo jedno leto.

Tu dolazimo do Antoana Grizmana. Nije se baš proslavio po dolasku iz Real Sosijedada, ali je onda eksplodirao. Brz i prodoran, on može da služi i kao klasičan špic i kao igrač iza špica, ali tu opet obrćemo krug i vraćamo se na stari problem: Bar sa ovim stilom igre, ovakvim trenerom i igračkim kadrom, Atletiku treba razbijač tipa Drogbe ili Koste i to bi trebalo da im bude prvi cilj ovog leta.

Sa druge strane, imaju jednog takvog potencijalnog u svojim redovima. Odaziva se na ime Fernando Tores, sećate se? Možda je ovo sezona kada bi mogao da se vrati u dane stare slave. Ali, to kažemo na kraju i pred početak svake sezone, zar ne?