Andrea Bočeli – crtice iz života muzičke legende

Showbiz 08. jan. 202211:222 komentara
Podeli:
Izvor: Piero Cruciatti / AFP

Andrea Bočeli je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih tenora na svetu. Ovaj italijanski pevač, tekstopisac i producent izdao je veliki broj albuma, sarađivavši sa svetskim zvezdama. Sve što niste znali o unikatnoj ličnosti iz seoceta La Stera u Toskani.

Andrea Bočeli jedan je od najpoznatijih i najpopularnijih tenora na svetu. Ovaj italijanski pevač, tekstopisac i producent izdao je 15 albuma, a među njima nalaze se i neki večni klasici, poput pesama „Con Te Partiro“, „Vivo Per Lei“, „The Prayer“.

Muzički kritičari su njegov glas osporavali zbog nedostatka tehnike, a kritikovan je i od strane muzičkih urednika velikih listova, poput Njujork Tajmsa, Gardijana, Vašington Posta. „Nerazgovetan glas, dikcija, odsustvo snage“. Čak i da je sve tako, strast i emocija su pobedile.

Postao je miljenik publike, što je daleko važnija valorizacija, ali ne samo publike, već i svojih slavnih kolega. Selin Dion, Al Jarreau, Ana Maria Martinez, čuveni sopran iz Portorika, svi koji su sa njim često sarađivali, nisu mogli da ne podele svoje divljenje njegovom glasu. Opra Vinfri je izjavila da „uvek završi u suzama kada čuje njegov glas“, što je bio slučaj i sa Elizabetom Tejlor. Bio je i čest gost na venčanjima slavnih, od princa Alberta od Monaka, do Izabele Roselini i Sare, vojvotkinje od Jorka.

Izvor : Nicholas Hunt, Getty via AFP

Poslednji njegov javni nastup, u aprilu 2020. godine, pred praznom milanskom katedralom Duomo, priređen je kao dašak optimizma i nade (dok je Lombardija i cela Evropa bila zaključana zbog koronavirusa), koji nam je, ispostaviće se, i više od godinu i po dana kasnije potreban.

U Beogradu je bio 2005. i 2013. godine, a bio je i gost u regionu. Upečatljiv je koncert na Svetom Stefanu održan 2010. godine. Andrea je ličnost o kojoj svako zna ponešto, a šta se možda potrkalo od onoga što ne znate, saznaćete u nastavku teksta.

Rođen je u seocetu La Stera u Toskani 22. septembra 1958. godine. Brda između Pize i Voltere, krila su porodičnu farmu, u kojoj je ova životna saga započeta. Ovo mesto kasnije je Bočeli dodatno oživeo zahvaljujući slavi i uspehu. Napravio je amfiteatar, u kojem je često priređivao koncerte, a kasnije i restoran Officine Bocelli. A čemu sve to bez vina?

U duhu ovog pitanja, stvorena je i porodična vinarija, koja raspolaže sa deset varijeteta vina, koja se izvoze čak i u daleku Australiju, koja nam ovih dana, nije na listi omiljenih destinacija.

Činjenica da je slep opšte je poznata. Iako su problemi sa očima otpočeli u ranom detinjstvu (dijagnostikovan mu je glaukom), nije zbog toga izgubio vid. To je zapravo bio rezultat nesreće na fudbalskom terenu kada je imao 12 godina. Već na rođenju je prvi put pobedio. Doktori su sugerisali abortiranje, anticipiravši neki vid invaliditeta. Pobedio je život, a ko je mogao da zna da će biti ravan filmskom?

U tinejdžerskim godinama već je pokazivao znakove obećavajuće muzičke karijere. Sa samo 14 godina pobedio je na svom prvom takmičenju. Izveo je pesmu „O Sole Mio“ na Margariti d’Oro, u Vijaređu.

Uprkos muzičkim talentima, odlučio se za karijeru pravnika, studiravši na Univerzitetu u Pizi. Međutim, nastavio je da peva u barovima kako bi zaradio novac paralelno uz studije. Završio je pravni fakultet i godinu dana je proveo kao sudski advokat.

Bočelijev meteorski uspeh došao je, pogađate, sasvim slučajno. Čuveni Adelmo Fornaciari (čije ime bez dodatka Zucchero vam ništa ne bi značilo), prebirao je po demo kasetama, tražeći zanimljive tenore za svoju pesmu „Miserere“, da bi ih prosledio Lučanu Pavarotiju na evaluaciju.

Kada je Pavaroti čuo Bočelijevu verziju, insistirao je kod Zucchera, da pesmu snimi upravo sa njim. Pesma je 1993. postala evropski hit, a Bočeli mu je pravio društvo na čitavoj koncertnoj turneji te godine. Imao je i nekoliko solaža, pevajući Pučinijevu „Nessun Dormu“. Pavaroti i Bočeli ostali su prijatelji do kraja Pavarotijevog života, a iskusniji izvođač nikada nije prestajao da mu bude podrška, o čemu svedoči i podatak da ga je te 1993. kao neafirmisanog izvođača pozvao da peva na dobrotvornom „Pavarotti International“, gala koncertu koji je svake godine održavan u Modeni.

Izvor : NICOLA CASAMASSIMA / AFP

Godina 1994. bila je posebno plodonosna. Pobeđuje na festivalu San Remu u kategoriji novih izvođača. Čitajući Lava Tolstoja, od agnostika postaje vernik, a na taj čin simbolično se nadovezuje i njegovo prvo izvođenje himne „Adeste Fideles“ pred papom Džon Polom II u bazilici sv. Petra.

Jedna od numera koja ga je proslavima „Time to Say Goodbye“, duet sa Sarom Brajtman, prvi put je izvedena 1996. godine kao oproštajna pesma za čuvenog nemačkog boksera Henrija Maskea, šampiona u srednjoj kategoriji u periodu od 1993-1996, koji je inače bio Sarin veliki prijatelj.

Godine 1998. sa Selin Dion snima „The Prayer“, koja postaje i deo saundtreka za animiranu muzičku fantaziju Vorner Brosa Quest For Camelot. Pesma je inicijalno snimljena u dve odvojene solo verzije, da bi se zajednička verzija našla na njihovim albumima These Are Special Times, i Bočelijevom Sogno, njegovim najboljim ostvarenjem. To su godine večne slave kazina Belađo u Las Vegasu, koji su ove dve zvezde i obeležile.

Izvor : HECTOR MATA / AFP

Iste godine Andrea je proglašen za jednog od 50 najlepših ljudi na svetu, titula koja mu po sopstvenom priznanju zaista nije bila neophodna, a takođe debituje u ulozi Rodolfa u Pučinijevoj operi La bohème u teatru Komunale u Kaljariju.

Lista nagrada i postignuća je predugačka. Dobitnik je zvezde na Holivudskoj stazi slavnih (2010), a dve godine kasnije krunisan je za najboljeg međunarodnog izvođača na dodeli Classic BRIT, uz nagradu Bambi.

Oženjen je Veronikom Berti 2014. godine, a žive zajedno sa decom u bivšem hotelu u morskom gradiću Forte dei Marmi (tvrđava od mermera), komuni u provinciji Luka, u severnoj Toskani, u kojoj je najveći deo svog detinjstva proveo upravo Zucchero, a koja je bila odredište za letovanje čuvene italijanske porodice Anjeli.

Povezani tekstovi

Komentari

Vaš komentar