Rundek: Hiljade u Srbiji 5. oktobra hrabro rekle – dosta, bio sam ponosan

Showbiz 04. okt 202013:48 > 13:49
Podeli:
Izvor: Marko Prpić/Pixsell

Dobra strana ovih vremena je što nas konačno globalno i lokalno stavlja pred bitna pitanja. Računica je jednostavna, mala prilagođavanja više nisu dovoljna, čitav sistem je u pitanju, kaže kantautor Darko Rundek.

Darko Rundek, kantautor i nekadašnji frontmen Haustora uspešno gradi muzičku karijeru i u novom milenijumu, a poznat je, kako pišu Zorica Kojić i Dragan Ambrozić u uvodu za intervju sa njim za novi broj nedeljnika “Vreme”, odakle je i ovaj deo razgovora, i kao “uticajan, slobodni anti-establišment mislilac”.

Upitan za to koju vrstu stvarnosti umetnik u izolaciji treba da opisuje i kakva je uloga umetnika u globalnim krizama poput ove, Rundek odgovara sa: “da uvek svedoči o unutarnjoj potrazi, koja je prirodno povezana sa svetom u kojem živi”.

„Govoriti o vrednostima ili ideologijama, bez da je to povezano s intimnim preispitivanjem, nije posao umetnika. I inače nisam sklon veličanju onog što se danas smatra umetnošću, ali sigurno je da, za razliku od većine političara, neki umetnici još uvek imaju relativni kredibilitet, pa njihova javna reč u ovom trenutku znači“, ocenjuje kantautor.

Kantautor kaže i da su se promenile okolnosti u odnosu na vreme kada je njegova generacija stvarala novi talas, a da mu se “iako se veze uspostavljaju, čini da je jugoslavenski kulturni prostor sada previše rascepkan da bi dobio neki značajniji zajednički kulturni elan”, a poredeći tadašnji i sadašnji umetnički život kaže da ono ide u korist ondašnjem, da mladi sada ne mogu očekivati “prosperitetnu” budućnost po merilima 1980-ih godina.

„Ono što nam se u tim takozvanim prosperitetnim vremenima činilo kao napredak, zapravo je bio najdestruktivniji period što se tiče odnosa zapadne civilizacije i njenih satelita po celoj planeti, prema zemlji, vodi, vazduhu“, rekao je Rundek, dodajući da su muzičari tada svedočili o tom “otuđenom i krivom smeru”, te da su “lude 1980-te bile zamah koji vodi u čemerne 2020-te”.

Rundek navodi i da je pad “ratnih režima” iz devedesetih doživeo kao istorijsku nužnost, a da je prva smena vlasti bila “ulaznica za ‘civilizovani svet’”, govoreći i o 5. oktobru 2000. u Srbiji.

„U Srbiji su stotine hiljada ljudi hrabro rekle dosta, izvrgavajući se pogibelji. Bio sam ponosan na njih. U Hrvatskoj je zbog Tuđmanove smrti i perspektive ulaska u EU ta promena bila glađa“, naveo je on.

Za regionalne odnose danas, 20 godina kasnije, ocenjuje da se slobodnije mogu razmenjivati ideje, a da se od prvog dolaska nakon rata “oseća više nego dobrodošao”, dodajući i da je “tako toplu i velikodušnu publiku teško igde drugde naći i da oseća veliku zahvalnost”.

Na pitanje da li muzika ima isceliteljske moći i da li su one dovoljne da nadvladaju sumorne političke trendove današnjice, Rundek zaključuje: „Mislim da se muzika previše sluša, a samim tim i sve površnije. Ta joj površnost oduzima mnogo od moći, za koju ionako ne verujem da bi mogla da menjati političke trendove. Ali, oni su ionako mreškanje površine nad dubinama sa kojima je muzika povezana“.

Ceo intervju možete pročitati u najnovijem izdanju “Vremena”.