Zdenko Kolar: Krle je oduvek bio krpelj

Showbiz 05. sep 202014:40 > 14:42
Podeli:
Izvor: N1

Ne pratim Krletove nastupe, jer ništa ne može da me iznenadi, kaže za Nova.rs Zdenko Kolar, bas gitarista ex VIS Idoli, o svom bivšem kolegi iz kultnog benda Nebojši Krstiću koji je godinama unazad u žiži javnosti, ali ne zbog muzike.

„Obično ne gledam kanale na kojima se on pojavljuje, a ako se to i desi, odmah prebacim na neki drugi. Ljudi mi često kažu kako ne mogu da se načude kako se promenio, iako ga ne poznaju. Ja se ne čudim, meni je to sve normalno jer je takav bio celoga života, i u ono vreme. Možda je gruba reč, ali on je oduvek bio kao krpelj ili imela, zakači se za nekoga i onda ga vuče, sisa, sisa, isisava sve što može iz njega. Ne mislim da nije dao neki svoj doprinos celoj toj našoj muzičkoj stvari, bio je zabavan tada onako dugačak, visok, ali je bio totalno netalentovan. Ne mogu da tvrdim da nema sluha, ali manjka nešto tu, jednostavno – folirant“, priča Kolar u intervjuu za Nova.rs.

Kolar je više od tri decenije odan bendu Zona B sa kojim je uoči pandemije korona virusa objavio je album album “Songmaker”.

„Radili smo ga baš dugo i često na svirkama provlačili po neku svoju pesmu kroz standardni repertoar. Samo najzagriženi bluzeri su mogli da provale da je reč o nekoj novoj pesmi“, kaže nekadašnji basista Idola, koji sitno broji dane do penzije, a dočekaće je u Gradskoj upravi, u Sekretarijatu za javni prevoz grada Beograda.

Od muzike je, kako kaže, mogao da živi samo dok je bio u Idolima. „Sećam se prvog honorara od mini LP i svoje majke koja je uvek brinula da imam neki siguran posao, kako je ostala u čudu kada sam se pojavio u kući i na poklon joj doneo tepih koji je odavno želela. Ali kada se bend raspao, moralo je da se radi, bez obzira na to što sam ostao u muzici“, navodi Kolar.

Pojavio se u nekoliko filmova i reklama, a nepunih deset godina bio je i vozač tramvaja u Beogradu. „Kada su me roditelji prvi put posetili dok sam služio vojni rok, a otišao sam u julu a oni su došli u oktobru, vraćajući se sa mora gde smo imali kuću, otac mi je rekao: ‘Ima u životu trenutaka kada ne može da bude kako ti hoćeš, nego kako neko drugi hoće. Što pre ukapiraš biće ti lakše’. I ja sam to na vreme ukapirao. Vozio sam tramvaj nepunih deset godina, iako su bile užasno male plate. Bilo je to vreme inflacije, ali moralo je da se radi. E kada smo počeli da radimo za polutke, napustio sam taj posao“, priseća se on.

Muziku, ipak, nije nikad napustio. Nastavio je da svira sa Vladom Divljanom, kolegom iz Idola i drugom iz detinjstva.

„Nakon razlaza Idola, duže vreme nisam uzimao gitaru u ruke. Kada je Vlada snimio svoj album ‘Tajni život A. P. Šandorova’, iako nisam učestvovao u njegovom snimanju, pozvao me je da se pridružim na koncertima. Tu sam upoznao fenomenalnu ekipu, Aleksandra Šandorova, Đorđa Petrovića, Marka Milivojevića, Borisa Bunjca, i počeli smo sa koncertima. Nakon nekih 10 – 12 nastupa,Vlada je otišao u Australiju. To mu nikada neću zaboraviti, to što ga dugo nije bilo. Šalim se, dobro što je otišao, on je bio takav čovek, proživljavao je to vreme veoma emotivno. Za razliku od njega, ja sam na vreme shvatio da neke stvari ne mogu da promenim, da ne idem glavom kroz zid“, kaže Kolar.

Saradnju su nastavili i po povratku Vlade Divljana iz Australije kada je, ističe Kolar, konačno podvučena crta sa Idolima.
„Priključili su nam se Šandorov, Marko Milivojević i Boris Bunjac, tako je nastao Old Stars Band. Održali smo dva koncerta u ‘Studiju M’ u Novom Sadu, jedan sa akustičnim i jedan sa električnim instrumentima i to je objavljeno na CD-u. A to bilo je važno jer smo tada izvodili dobar deo materijala sa albuma Idola ‘Odbrana i poslednji dani’ i ljudi su ponovo počeli da slušaju te pesme koje su drugačije zazvučale, baš onako kako treba, po mom mišljenju. Vlada i ja smo nastavili da sarađujemo i kroz njegovu Nevladinu organizaciju, sve dok nije otišao u Austriju“, navodi on.

Kolar već više od 30 godina nastupa sa svojim, sada već kultnim bluz bendom Zona B. „Uvek kažem da se osećam privilegovanim što sviram bluz. Jer, kada bi čovek malo izanalizairao, sve što je nastalo u rokenrolu izašlo je iz bluza. Da je Robert Džonson znao koliko će biti skidan, kraden, ne bi verovao. Zona B je i nastala iz te ljubavi prema bluzu. U bendu smo bubnjar Dušan Ristić Rista, gitarista Dušan Duda Bezuha i ja od prvog dana, a za ovih 30 i kusur godina prošlo je dosta muzičara, neke smo nažalost ispratili na onaj svet – gitariste Tomu Rakijaša i Zorana Božinovića, Ljubu Đorđevića koji je svirao usnu harmoniku“, kaže on.

„Sada smo osim nas trojice u bendu Petar Zarija, divni mladi čovek koji je u bend došao nakon što ga je pevač Jovan Lole Savić napustio iz privatnih razloga, i legendarni Pera Džo na usnoj harmonici. Uživamo u onome što radimo i mislim da se to oseća, posebno na ovom novom albumu za koji je Duda Bezuha najviše bio zaslužan kao autor pesama. Priključila nam se fenomenalna ekipa muzičara, a Nikola Čuturilo nam je napisao jednu kompoziciju koja je jedina na srpskom jeziku i nije baš bluz, ali legla nam je za kraj“, poručuje Kolar.

Ceo intervju pročitajte na portalu Nova.rs.