UN: Zagrejanija planeta značiće – više gladi u svetu

SciTech 04. mar 202200:00 > 00:118 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay

Proizvodnja hrane na našoj planeti je upitna i zabrinjava. Gotovo trećina useva i pašnjaka u svetu biće neprikladna za proizvodnju hrane do kraja ovog veka ako se efekat gasova sa efektima staklene bašte koji zagrevaju Zemljinu površinu i donje slojeva atmosfere selektivnim propuštanjem zračenja oštro ne suzbije, jedan je od zaključaka Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene (IPCC).

Sve manje kvalitetnih useva za proizvodnju hrane i pomor stoke zbog posledica ekstremnih vrućina samo su neki od katastrofalnih scenarija koji bi do 2050. mogli ugroziti prehrambeni sistem, s obzirom na zagrevanje planete na kojemu živimo. Takav bi scenario rezultirao višim cenama, te bi u opasnost od gladi doveo dodatnih 80 miliona stanovnika.

„Ako nešto ne preduzmemo, budućnost nam izgleda mračno“, rekla je Rejčel Bezner Ker, glavna autorka izveštaja IPCC-a i naučnica koja se bavi globalnim  razvojem na univerzitetu Kornel. Upozorava da „nijedan region u svetu neće biti pošteđen“.

Farme

Naučnici kažu da bi se najgori efekti klimatskih promena mogli da počnu da se primećuju čim globalna temperatura poraste za više od 1,5 Celzijusa u odnosu na predindustrijsko razdoblje.

Budući da se Zemlja već globalno zagrejala za 1,1 Celzijusa, stručnjaci predviđaju da bi planeta na kojoj živimo mogla da dosegne prag od 1,5 stepeni u roku od samo dve dekade.

Izveštaj UN-a objavljen u ponedeljak bavi se brojnim posledicama klimatskih promena, od većih gradova u kojima se neće moći živeti do ugroženih ekonomija.

Ali, u izveštaju se posebno upozorava na proizvodnju hrane i opskrbu stanovništva hranom u relativno skoroj budućnosti.

Proizvodnja hrane na globalnom nivou i dalje je u porastu, ali ne raste tako brzo kao u prošlosti. U poslednjih 60 godina klimatske promene već su obuzdale rast proizvodnje za oko 21 posto, stoji u izveštaju, a istovremeno potražnja za većom količinom hrane raste proporcionalno povećanju broja stanovnika.

Obilne kiše, previsoke temperature, lošiji kvalitet tla, porast broja štetočina, poput skakavaca i manji broj korisnih oprašivača (pčela) uticaće na smanjenje zaliha žitarica. Očekuje se da će, uz svaki stepen zagravanja, prinosi kukuruza, pirinča i pšenice pasti za 10 do 25 posto.

Do 2100. godine, farme bi se mogle suočiti s nedostatkom radne snage. Ako se ne obuzdaju klimatske promene u nekim će regioniam radnika nedostajati čak 250 dana godišnje.

Tropske i suptropske zemlje bi do 2100. godine mogle biti suočene s gubitkom do 22 milijarde dolara godišnje u resoru mlečne industrije i oko 38 milijardi dolara u resoru proizvodnje govedine jer će toplotni stres prorediti stada, navodi se u izveštaju.

Pritom bi najviše stradala vruća i vlažna područja – Sahel (granična zona u Africi između Sahare na severu i plodnije regije Sudan na jugu). amazonski bazen i jugoistočna Azija.

„S obzirom na to da živim na Filipinima, vidim da tropski cikloni, poplave i suše rezultiraju ozbiljnim nedostatkom kvalitetne hrane na stolu“, rekao je Rodel Lasko, jedan od autora IPCC-a. Ističe da su „najviše pogođeni najsiromašniji sektori društva“.

Hrana iz mora

Uticaj globalnog zagrevanja nije ograničen samo na kopnene delove. Toplotni talasi u obalnim područjima, zakiseljavanje okeana, slana voda koja prodire u slatkovodna područja i štetno cvetanje algi uzimaju danak, te uništavaju ribu i ostale stanovnike podmorja.

Na konzumaciju ribe u svetu trenutno otpada oko 17 posto globalne konzumacije mesa i predviđa se njen porast. Ali, globalni ribolovni prinosi pali su za 4,1 posto zbog klimatskih promena između 1930. i 2010. godine, stoji u izveštaju IPCC-a.

Neka područja, poput Severnog mora i područja oko Pirinejskog poluostrva beleže gubitke i do 35 posto, a stručnjaci očekuju nastavak tog trenda s obzirom na globalni porast temperatura.

Adaptivni potencijal

S obzirom na smanjenje proizvodnje hrane, prehrana stanovništva globalno će postati veći problem.

„Kada upozoravamo vlade na ugroženost useva, one nas obično upućuju na ‘tehnike zelene revolucije korišćenja đubriva, mašina i velikih monokultura, koje mogu povećati proizvodnju“, kaže Olivier De Šater, kopredsedavajući Međunarodnog panela stručnjaka za održive prehrambene sisteme, koji nije učestvovao u izradi izveštaja IPCC-a. Ističe da „to očigledno nije put napretka.“

U izveštaju se ističe da bi se mogle primeniti poljoprivredne metode koje koegzistiraju s prirodom, što bi povećalo proizvodnju hrane.

Kao primer se navodi agrošumarstvo – praksa sadnje useva među drvećem, ili u zajedničkim društvenim vrtovima.

Pozitivnu bi razliku učinilo i smanjeno konzumiranje mesnih i mlečnih proizvoda.

Ali, ključno je obuzdati klimatske promene, slažu se stručnjaci IPCC-a. „Nastavi li se naša planeta da zagreva i iznad dva Celzijusova stepena, kompromis će biti bolniji“, upozorava Rodel Lasko.

Komentari

Vaš komentar