Teško podnošljivi vremenski uslovi – zašto je tako teško sportistima u Tokiju

SciTech 28. jul. 202112:256 komentara
Podeli:
Izvor: Tanjug/AP Photo/Koji Sasahara

Zašto je tako teško sportistima u Tokiju? Srednja godišnja temperatura ovog grada povećala se za čak 2,86 °C u odnosu na 1900. godinu

„Stalno ste dehidrirani, osećate težinu na svojim ramenima od velike toplote i velike vlažnosti vazduha. Ne osećate se svojim, osećate se sporo na svojim nogama. Ovo nije prvi put da doživljavamo teške uslove. Ipak, razgovarao sam sa nekoliko momaka u svlačionici i svi su rekli da je ovo nešto najteže što su iskusili, dan za danom“, prvi reket sveta, Novak Đoković, objašnjava za evropske medije, posle dobijenog prvog meča na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, kako sportisti doživljavaju trenutne vremenske uslove u Tokiju, piše Klima101.

Srpski teniser svakako nije jedini učesnik na Olimpijskim igrama koji teško podnosi toplotni talas koji pogađa Tokio. Svetlana Gamoboeva, ruska takmičarka u streličarstvu, onesvestila se tokom kvalifikacione runde takmičenja. Njen trener, Stanislav Popov, rekao je za Rojters: „Ispostavilo se da nije mogla da izdrži ceo dan na ovoj vrućini. Prvi put se nešto ovakvo dogodilo. Trenirali smo u Vladivostoku, gde su vremenske prilike bile slične. Međutim, ovde je vlažnost vazduha odigrala značajnu ulogu“.

Teško podnošljivi vremenski uslovi na 32. Olimpijskim igrama nisu iznenađujući, Tokijska medicinska asocijacija je ranije ovog meseca izjavila za medije da se ozbiljno debatovalo o održavanju Igara u julu i avgustu, čak i pre pandemije kovida-19. U izveštaju sastavljenom u maju, Rings of Fire: How heat could impact the 2021 Tokyo Olympics, vodeći triatlonci, veslači, teniseri, maratonci i naučnici govore o opasnostima ekstremnih vremenskih uslova za sportiste.

Ovaj izveštaj podržan je od strane Britanske asocijacije za održivost u sportu (British Association for Sustainability in Sport) i dva britanska univerziteta.

Tokio pod pritiskom klimatskih promena

Posledice klimatskih promena ne pogađaju podjednakim intenzitetom sve delove sveta, a sudeći po izveštaju Japanske meteorološke agencije, Japan, a posebno Tokio, zagreva se dosta brže od ostatka planete.

Srednja godišnja temperatura Tokija povećala se za 2,86 °C u odnosu na 1900. godinu, što je oko tri puta brže u odnosu na brzinu rasta srednje globalne temperature. Od devedesetih godina prošlog veka, stanovnici Tokija su iz godine u godinu sve češće doživljavali dane kada je temperatura vazduha prelazila 35 °C.

Dok više različitih faktora može dovesti do visokih temperatura i visoke vlažnosti vazduha, smatra se da pojava toplotnog talasa koji je pogodio Japan 2018. i odneo više od hiljadu ljudskih života, nije bila moguća bez globalnog zagrevanja uzrokovanom antropogenom aktivnošću, tvrdi se u studiji objavljenoj godinu dana kasnije, maja 2019, u naučnom časopisu koji objavljuje Japansko meteorološko društvo.

Promene u korišćenju zemljišta i urbanizacija Tokija pojačavaju takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva, koji nastaje kada se prirodne površine bogate vegetacijom ili vodene površine u gradovima zamene asfaltom i betonom koji zadržavaju toplotu, onemogućavajući gradu da se ohladi. Zahvaljujući ovom efektu, tokom noći se sa urbanih površina oslobađa toplota koja je bila zarobljena tokom celog dana. Na godišnjem nivou se danas u Tokiju tipično dogodi 27 dodatnih tropskih noći, u odnosu na pre sto godina.

Sportisti u klinču sa klimatskim promenama

Fizička aktivnost čoveka u hladnom i suvom okruženju, na oko 11°C, pokazala se kao najefikasnija, navodi se u pomenutom izveštaju, Rings of Fire. Kako se temperatura i vlažnost vazduha povećavaju, tako se pogoršavaju kognitivne i fizičke sposobnosti sportista, do trenutka u kome je čak i njihovo zdravlje izloženo riziku.

Pregrevanje može ugroziti mišiće i kardiovaskularni sistem, što se dovodi u vezu sa dehidratacijom. Samim tim, pregrevanje utiče negativno na sportski učinak, a ako dovoljno dugo potraje može dovesti i do toplotnog udara, ugrožavajući zdravlje sportista.

Povećanje telesne temperature može negativno uticati na kognitivne sposobnosti, kao što je sposobnost održavanja pažnje, kratkotrajna ili radna memorija ili istovremeno obavljanje dve radnje, sve ono što je veoma važno tokom sportskog nastupa. Toplotni stres utiče i na raspoloženje, osećaj udobnosti, snagu i umor, dok reakcije tela, kao što je znojenje, mogu odvratiti pažnju i uticati na koncentraciju, a samim tim i na performans sportista.

Dodatna opasnost, jeste velika vlažnost vazduha pridružena visokim temperaturama, što takmičari na Olimpijskim igrama trenutno doživljavaju. Kako vlažnost vazduha raste, tako se smanjuje i njegov kapacitet da primi nove količine vodene pare. Takvi uslovi otežavaju isparavanje znoja sa kože čoveka, prirodni proces termoregulacije kojim se telo hladi.

Parametar koji se koristi za procenjivanje opasnosti udružene visoke temperature i vlažnosti vazduha jeste takozvana temperatura mokrog termometra. Ovaj parametar koriste i organizatori Igara, ne bi li procenili bezbednost vremenskih uslova. Vrednost temperature mokrog termometra u Tokiju danas je 26,5 °C, na kojoj se preporučuje često odmaranje. Pre samo nedelju dana iznosila je 31,8 °C, a u slučaju da ova temperatura pređe 32,2 °C, prešla bi se i granica opasnosti za neke sportove, kao što je, na primer, triatlon.

Olimpijske igre u budućnosti

Uticaj klimatskih promena i posledičnih vremenskih ekstrema vidno se primećuje na ovim Olimpijskim igrama, pa su tako organizatori odlučili da usled visoke temperature i vlažnosti vazduha pomere maraton 800 kilometara severno od Tokija, u grad Saporo, gde vladaju povoljniji vremenski uslovi.

Ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte nastavi sadašnjim tempom i globalno zagrevanje poveća, u budućnosti možemo videti slične komplikacije u organizaciji Igara, ali i generalno sportskih događaja, dok se klimatski ekstremi, poput toplotnih talasa, događaju sve češće.

Pored toga što je u ovakvim uslovima ugroženo zdravlje takmičara, ali i sudija, organizatora, radnika, volontera i publike, celokupno iskustvo sportskih događaja moglo bi da se promeni usled oslabljenog nastupa sportista. Očekivanja svih onih koji će u budućnosti biti uključeni u neke sportske događaje moraće da se prilagode ekstremnim uslovima, navodi se u izveštaju Rings of Fire.

Komentari

Vaš komentar