Šta je solarpank i kako solarpankeri zamišljaju svet

SciTech 04. avg. 202110:397 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

On nije pokret, nije estetika, ali prožima umetnost, arhitekturu i način života, nudeći optimizam u suočavanju sa klimatskim promenama Nada u optimističnu budućnost, danas, postala je revolt, piše portal posvećen klimatskim promenama Klima101.

Retki se sećaju vremena bez najava sudnjeg dana, a današnje generacije dolaze na svet sa urođenom klimatskom anksioznošću. Odgovorni, a zabrinuti, upadaju u etičku glavolomku: da li „donositi“ decu na planetu izmučenu antropocenom.

Naučna fantastika, posebno žanrovski kategorisana na sajberpank i stimpank, je tako, umesto fantazmagorije budućeg, postala sadašnjost. Iako, još uvek, ne živimo u stvarnim distopijama, često nam se tako čini. „Istorijske” poplave, požari, pandemija.

Sa druge strane, sa kontinuitetom negativnog i beznadežnog, evoluiramo u obeshrabrene saučesnike statusa quo. Ne samo da smo umorni, nego smo i zaboravili kako da se borimo i pronalazimo alternative za bolje sutra. Naučno-fantastične apokalipse sa nemerljivim prirodnim katastrofama (cli-fi) nam na kratko daju terapeutsku katarzu, dok nas na duže staze lišavaju volje i odgovornosti za rešavanje problema, piše portal Klima101.

I baš kad nam je neophodno, solarpank nudi optimističnu viziju budućnosti. Kao pokret, filozofija, umetnost, arhitektura, literarni i filmski žanr, a iznad svega način života. U prvi plan se stavljaju nada i istrajnost u uslovima klimatskih promena i društvene opsednutosti krivicom. Solarpankeri ostaju verni svojoj ideji jer je jedina druga opcija — predati se beznađu.
Šta je solar, a šta pank u solarpanku?

„Solar“ u solarpanku je metafora utopije koja je, kao sunčeva energija, dostupna svim oblicima života na Zemlji.

Solarpankeri zamišljaju svet jednako distribuirane čiste energije za sve, bez isključivanja marginalizovanih grupa i najranjivijih članova društva.

Solar simbolizuje svetlost — u direktnoj suprotnosti mraku koji dominira realnošću i fantastikom. Solarpank je spoj prirode i već dostupne tehnologije. Solarpank je nada, navodi portal.

Lakše je zamisliti kraj sveta nego kraj kapitalizma“, kaže Mark Fišer, autor knjige „Kapitalistički realizam”. Aktivističko suprotstavljanje igri moći i novca koji se ulaže u uništavanje životne sredine je dugotrajna bitka. U solarpanku, to je „pank“. I danas vidimo slične borbe.

Vlada Floride pravno onemogućava građanima samoodrživ život van sistema, Australija podriva popularizaciju solarne energije u domaćinstvima, a Španija je, do skoro, pokušavala da uvede „porez na sunce“. Aktivisti za zaštitu životne sredine širom sveta, pa i u Srbiji, se etiketiraju kao teroristi i politikanti, dodaje se u tekstu. Pank u solarpanku odbacuje distopiju — i stvarnu i fiktivnu.

Solarpankeri sadašnjice

Iako je, kao pojam, solarpank nastao na blogu Republic of the Bees 2008. godine, a popularizovao se na mreži Tumblr par godina kasnije, verno svojim principima, on nije centralizovani pokret ili estetika.

Ipak, pojedini projekti važe za nosioce izgleda i stila solarpanka. To su Gardens by the Bay u Singapuru, vijetnamski Golden bridge, građevinski poduhvati arhitektonskog tima MAD iz Pekinga, projekti modernih ekosistema Vincenta Kalebauta, ili vertikalne šume u Milanu arhitekte Stefana Boerija.

Urbanistički gledano, ako je Hongkong vizija sajberpanka, Singapur je vizualni dom solarpanka. Ako je sajberpank sivo, solarpank je otkrivanje svetlosti i duge.

Iz svih solarpankerskih primera jasno je da je arkologija, slivenica arhitekture i ekologije, važan deo dizajna solarpanka.

Kinematografski, izvesno najpopularniji primer solarpanka je vizija Vakande iz superherojskog filma „Crni panter” (Black Panther). Inspirisan Vakandom, pevač Akon je započeo izgradnju futurističkog grada u Senegalu, za koji kaže da će biti stvarna verzija ove izmišljene high-tech države. U animiranim filmovima Hijaoa Mijazakija „Princeza Mononoke” (Princess Mononoke) ili „Zamak na nebu” (Castle in the Sky) ljudi žive u harmoniji sa prirodom. Solarpank su brodovi koji na solarnoj energiji putuju svemirom u diznijevom filmu „Planeta sa blagom” (Treasure Planet). Povremene izlete u solarpank vidimo i u seriji „Zapadni svet” (Westworld).

Solarpank, ideološki, favorizuje održivost i dugovečnost. Estetski se uklapa u stilove kao što su art deco i art nouveau. Nežne linije i obline, sklad, održivi materijali i jarke boje, kao antiteza brutalizmu. Solarpunk odiše nežnošću i gostoljubivošću. To je filozofija ovog pokreta i način života solarpankera — rast nasuprot ugnjetavanja, širenje i deljenje resursa umesto nesavesno gomilanje od strane bogate nekolicine.

Pedagogija solarpanka

Paradoksalno, istinska pretnja sadašnjici nije klimatska kriza, već nova kategorija emotivne traume: ekološka tuga i žal za nepovratno izgubljenim. Društvo koje veruje da su klimatske promene neizbežne, da se ništa ne može promeniti, predstavlja društvo na rubu egzistencije.

Društvo koje ne veruje da se organizovanim i udruženim akcijama možemo izboriti sa klimatskim promenama je društvo bez solarpank budućnosti. Svaki trenutak u kojem se svim dostupnim alatima ne borimo protiv klimatskih promena, trenutak je u kojem biramo zone komfora umesto zdrave budućnosti.

Baš kao što su se mnogi, inspirisani mehaničkim ljudima u pričama Isaka Asimova, zainteresovali za robotiku i održive tehnologije, ideje solaranka imaju potencijal da inspirišu nove generacije. Solarpank fantastika se, na taj način, može smatrati edukativnim i pedagoškim pokretom, kroz podsticanje mašte i kontinuirano obrazovanje.

Solarpank možemo čitati kao poruku iz budućnosti, pa se time razbija iluzija da stvari ne mogu biti drugačije. Ostaje nada da nas, zamišljanjem ekocentrične budućnosti, solarpank može probuditi iz klimatske kome i pokrenuti na akciju.

Klimatska anksioznost se ne pojavljuje pred klimatskim promenama, već pred kolektivnom nespremnošću da na njih pravovremeno reagujemo. Da bismo izbegli zamku neproduktivne klimatske tuge, moramo iskreno i duboko razumeti da možemo učiniti neophodne promene. Da je nada solarpanka lek za nihilizam, čujemo i u “Poruci iz budućnosti sa Aleksandrijom Okasio-Kortez”: “Možemo da budemo sve što imamo hrabrosti da zamislimo”.

Komentari

Vaš komentar