RES fondacija: Grejemo se na zastarelim šporetima, ugrožavamo sebe i druge

SciTech 23. mar 202210:328 komentara
Izvor: Pixabay

Grejna sezona se približava kraju, ali sledeću bi trebalo da dočekamo sa znatno efikasnijim fondom uređaja za grejanje – zarad našeg sopstvenog zdravlja i zdravlja naše životne sredine.

Skoro tri miliona domaćinstava na Zapadnom Balkanu kao osnovno sredstvo za grejanje koristi zastarele i neefikasne šporete na čvrsto gorivo. Prema podacima Svetske banke, oko dve trećine stanovnika ovog regiona zagreva svoje domove pomoću drva i uglja. Taj broj mora da se smanji zbog našeg zdravlja, novčanika i klime, poručila je RES fondacija u svom novom izveštaju Ubrzavanje zamene zastarelih uređaja za grejanje u domaćinstvima na Zapadnom Balkanu, a prenosi portal Klima 101.

Napuštanje neefikasnih vidova grejanja jedna je od glavnih mera koje bi pozitivno uticale na kvalitet vazduha koji tokom zimskih meseci pomno pratimo na različitim aplikacijama i sajtovima. Procene Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji pokazuju da čak 67 odsto primarne emisije sitnih zagađujućih čestica, PM 2,5, poreklo vodi iz toplana snage manje od 50 kW i individualnih ložišta. Međutim, i pored toga stanovnici naše i komšijskih zemalja ostaju u velikoj meri verni starim šporetima na drva, popularnim „smederevcima“, piše portal.

Svaka nova peć na drva je propuštena prilika za unapređenje grejanja

Svetska banka proračunala je da ukupni godišnji troškovi (uključujući i indirektne troškove) upotrebe svakog pojedinačnog neefikasnog uređaja u našem regionu iznose 5000 evra, stoji u izveštaju. Bez obzira na postojanje širokog spektra drugih, troškovno isplativijih grejnih rešenja, svake godine se na prostoru Zapadnog Balkana proda 125 hiljada šporeta na čvrsto gorivo, i to pretežno onih lošijeg kvaliteta čija upotreba ozbiljnije narušava zdravlje korisnika i u većoj meri zagađuje vazduh.

Stanovnici tako na godišnjem nivou daju više od 38 miliona evra na peći kojima ugrožavaju zdravlje sebe, drugih ljudi i životne sredine.

„Svaki od 125 hiljada novih neefikasnih peći na drva, koliko se godišnje takvih novih uređaja proda u regionu, jeste propuštena prilika da se u istom tom broju domaćinstava trajno unapredi grejanje, a sledeću priliku nećemo imati u narednih pet do deset godina jer ista ta domaćinstva sad normalno žele da iskoriste uređaj koji su upravo kupili”, ocenio je Stevan Vujasinović, jedan od autora izveštaja.

Sa Vujasinovićem su novinari Klime 101 razgovarali o tome zbog čega su ove relikvije prošlosti i dalje sadašnjost na Zapadnom Balkanu, a otkrio je i kako bismo mogli najbezbolnije i najbrže da se otarasimo šporeta na čvrsta goriva.

„Investiranje u program ubrzane zamene uređaje za grejanje na drva nema konkurenciju u kontekstu broja pozitivnih efekata koje takva promena donosi. Ova investicija daje izvestan povraćaj u vidu smanjenja energetskog siromaštva, višeg životnog standarda, manje zagađenog vazduha, zdravijih pluća i odgovornije upotrebe biomase”, izdvojio je kao glavnu poruku izveštaja sagovornik portala.

Šporeti na čvrsto gorivo – neefikasni i smrtonosni zagađivači vazduha

Efikasnost šporeta na čvrsto gorivo, koji se koriste kod nas, u toku čitavog životnog ciklusa procenjuje se na između 30 i 40 odsto, što znači da se više od polovine energetskog potencijala drveta i uglja baci u vatru ne donoseći nikakvu korist.

Za minimalno zadovoljavanje eko-standarda neophodna je efikasnost od 65 odsto u toku jedne grejne sezone, a referentne vrednosti idu i do 86 posto. Jasno je da peći na biomasu na Zapadnom Balkanu ne ispunjavaju ove uslove.

To koliko je neko grejno telo efikasno zavisi pre svega od tehnologije, a stanovnici na našem području uglavnom biraju najjeftinije peći koje su obično najmanje efikasne. Njihove ne toliko sjajne performanse međutim mogu biti unapređene loženjem boljeg energenta, poboljšanjem karakteristika odžaka i unapređenjem veština korisnika, npr. pri odabiru goriva i potpali vatre.

Nove tehnologije imaju pozitivno dejstvo i na kvalitet vazduha s obzirom na to da emituju do 90 odsto manje najsitnijih zagađujućih materija u poređenju sa starim. Ipak, to nije uvek nužno tako.

Baš kao i efikasnost, i emisije različitih uređaja za grejanje variraju i zavise od niza parametara. Jedan od bitnih su kvalitet energenta i veštine korisnika. Rezultati pokazuju da je edukacija ljudi gotovo jednako važna kao tehnologija koju upotrebljavaju zato što nepravilno korišćenje šporeta može da podrije tehnološki razvoj. Što znači da samo boljom informisanošću i primenom nekih relativno jednostavnih mera možemo krenuti u rešavanje problema koji toliko brine građane Srbije.

Paljenje mokrog drveta ili uglja, čak i u novim šporetima, može da poveća oslobađanje PM čestica i do osam puta, stoji u izveštaju RES fondacije. Optimizacija procesa dovodi do znatnog smanjenja zagađivača i niže ukupne štetnosti. Ovo znanje treba preneti na ljude koji se greju na drvo. Ne samo da će ovako zagađenje biti manje, već će oni sami imati toplije domove uz niže troškove.

Stambeni sektor je na Zapadnom Balkanu jedan od najvećih emitera sitnih zagađujućih čestica, PM2,5, koje imaju ogroman negativan uticaj na zdravlje stanovnika.

„Ne radi se samo o zameni uređaja. Treba unaprediti znanje i praksu korisnika: o čišćenju odžaka, o tome kada se kupuje drvo, kako se suši, itd. Četvrtina ljudi u regionu od kolevke do groba nije zamenila grejni uređaj. Stoga tome treba dodati i upoznavanje sa novim tehnologijama zato što ljudi ne znaju šta su, na primer, toplotne pumpe”, kazao je Vujasinović.

Više o ovome pročitajte na portalu Klima 101.

Komentari

Vaš komentar