„Nova normalnost“ – Šta je uzrok najveće suše u Evropi u nekoliko decenija?

SciTech 09. avg 202214:58 > 14:588 komentara
Podeli:
Suša
Izvor: REUTERS/Pascal Rossignol

Najveća suša koja je pogodila Evropu u poslednjih nekoliko decenija ostavlja posledice na domaćinstva, poljoprivrednike, fabrike i transport širom kontinenta, a stručnjaci upozoravaju da suše zime i toplija leta, izazvana zagrevanjem planete, znače da će nestašice vode ubrzo postati „nova normalnost”.

Evropska opservatorija za sušu izračunala je da su upozorenja za sušu poslata za čak 45 odsto površine kontinenta do sredine jula, a 15 je već pod crvenom uzbunom. Zbog toga je Evropska komisija upozorila da nekolicini regija preti kritična situacija, prenosi Guardian.

Uslovi su se od tada dodatno pogoršali zbog konstantnih toplotnih valova koji pogađaju kontinent.

Francuska

Francuska premijerka Elisabet Born prošle nedelje je osnovala kriznu jedinicu za sušu koju je meteorološki zavod u zemlji opisao kao najgoru otkad postoje merenja, 1958.

Više od 100 francuskih opština nema pitke vode, a snabdevaju se cisternama, rekao je ministar za zelenu tranziciju Kristof Beku, dodajući: “Moraćemo da se naviknemo na ovakve situacije. Prilagođavanje više nije opcija, nego obaveza.”

Površinska vlažnost tla na najnižem je nivou, a zabeležene padavine u julu 85 su odsto manje od uobičajenih. Zbog toga su uvedene restrikcije i zabrane navodnjavanja u čak 93 od 96 administrativnih jedinica u Francuskoj, a u njih 62 proglašeno je krizno stanje.

I dok cene hrane rastu nakon ruske invazije na Ukrajinu, francuski ministar poljoprivrede upozorio je da će žetva kukuruza verovatno biti 18 posto niža nego prošle godine, a sindikati poljoprivrednika kažu da bi nestašica stočne hrane izazvana sušom mogla dovesti do ozbiljnih nestašica mleka u drugom delu godine.

Kompanija za električnu energiju, EDF, prošle nedelje je morala da smanji proizvodnju u jednom od nuklearnih reaktora na jugozapadu Francuske zbog visokih temperatura zabeleženih u obližnjoj reci. Slična upozorenja poslata su i za reaktore u blizini reke Rone.

Španija

U Španiji su vodene rezerve na najnižim nivoima do sada, tek 40 posto, i padaju za 1,5 posto svake nedelje zbog povećane potrošnje i isparavanja, objavila je tamošnja vlada, upozoravajući da će ovo verovatno biti najsušnije leto u poslednjih 60 godina.

Zemlja je u poslednja tri meseca zabeležila manje od pola očekivanog nivoa padavina za ovo doba godine, a restrikcije su uvedene od Katalonije do Galicije, kao i u Extremaduri i Andaluziji.

Većina restrikcija odnosi se na domaćinstva, a ruralne vlasti nesklone su ograničavanju poljoprivrednika koji često ilegalno koriste već ionako siromašne izvore, bez obzira na to što devet desetina potrošnje vode u Španiji odlazi na poljoprivredu.

Ponovno oživljavanje turizma nakon pandemije takođe je dovelo do porasta potrošnje za čak 10 posto u gradovima kao što je Barselona, gde će – ako uskoro ne padne kiša, a niko ju ne prognozira – restrikcije biti uvedene verovatno već sledeći mesec.

“Studije o klimatskim promenama upozoravaju da će suše postati sve intenzivnije, češće i duže”, kaže Nuria Hernandez-Mora, suosnivačica New Water Culturea. “Ovo će postati nova normalnost, a mi usprkos tome svejedno odobravamo povećano korišćenje sirovine koju nemamo i koja postaje sve ređa.”

Italija

Ova godina će verovatno postati najtoplija i najsušnija ikada zabeležena u Italiji. „Ne znam šta bi još trebalo učiniti da klimatsku krizu učinimo ozbiljnom političkom temom,” kaže Luka Merkali, predsednik italijanskog meteorološkog društva.

“Nema podataka u poslednjih 230 godina koji bi bili uporedivi sa sušom i vrućinom koja sada pogađa Italiju. Imali smo i oluje. Te epizode postaju sve češće i sve razornije, upravo kao što su i predvideli izveštaji o klimi u poslednjih 30 godina. Zašto čekamo, umesto da nam ovo postane prioritet?”

Jedan od najjasnijih dokaza ove krize je isušena reka Po. Tok najduže rijeke u Italiji pao je na samo jednu desetinu uobičajenog nivoa, a nivo vode je dva metra ispod normalne. Vlada je ranije u julu proglasila krizu izazvanu sušom u pet severnih regija i počela da ograničava nivoe pitke vode. Sela oko jezera Maggiore sanbdevaju se cisternama.

Regija nije videla poštenije kišno razdoblje još od novembra, zbog čega je u opasnosti proizvodnja riže za rižoto u dolini reke Po, koja čini čak 40 posto poljoprivredne proizvodnje u Italiji. Poljoprivrednici upozoravaju da bi moglo propasti 60 posto žetve.

Nemačka

Kriza ne pogađa samo jug Evrope. Nivoi vode pali su na opasno niske nivoe u Rajni, ključnom plovnom putu severozapadne Evrope, kojim se prevozi ulje, gorivo, ugalj i ostale sirovine. Rajnom se spaja industrijski centar Nemačke s velikim lukama Rotterdam i Antwerp.

Nivoi Rajne u ponedeljak su već bili niži od onih u ovo isto razdoblje 2018., kada je velika suša zaustavila transport dobara na 132 dana. Neka plovila plove na tek 25 posto kapaciteta zbog opasnosti od nasukavanja.

Suša je pogodila nemačke plovne puteve upravo u vreme kada bi teretni brodovi trebalo da prevoze povećane nivoe uglja za potrebe elektrana koje je kancelar Olaf Šolc ponovno stavio u pogon nakon ruskog smanjenja snabdevanja prirodnim gasom.

U Berlinu su gradske vlasti zabeležile pad nivoa vode u mnogim jezerima koje puni reka Spree, a u Nurembergu se urbana stabla navodnjavaju vodom iz gradskih bazena koji su zatvoreni zbog štednje gasa.

Švajcarska, Holandija, Belgija

U Švajcarskoj industrija proizvodnje mleka najviše trpi: vlasti u Fribourgu, Juri i Neuchatelu morale su otvoriti livade koje se za ispašu ne koriste pre septembra, pošto su pašnjaci na drugim delovima već bili presuvi.

U kantonu Obwalden pozvana je vojska da helikopterom prevozi vodu od jezera Sarnen do žednih goveda u selu Kerns.

Holandija je prošle nedelje proglasila zvaničnu nestašicu vode. Vlada još nije uvela ograničenja potrošnje u domaćinstvima, ali su zatražili od građana da pažljivo razmisle da li moraju da operu baš celi automobili ili do vrha napune bazen.

U Belgiji su meteorolozi zabeležili najsušniji jul od 1885. Iako je uvedena zabrana poljoprivrednicima da ispumpavaju vodu za potrebe navodnjavanja, nivoi vode u Flandriji već su izuzetno niski, zbog čega raste zabrinutost za divlje životinje.

Komentari

Vaš komentar