Nova kampanja WWF: U Srbiji nestaju plavne šume, problem i za životinje

SciTech 04. okt 202215:362 komentara
Topola šuma, drveće, drvo, hibridna šuma
Izvor: Shutterstock

"Najskuplja stolica na svetu" naziv je nove kampanje Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, u okviru projekta "Da nam klima štima", kojom se javnosti u Srbiji ukazuje na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobalnim reka u zemlji.

Umesto prirodno plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke, sade se plantaže hibridnih topola – vrsta nastala ukrštanjem američke i evropske crne topole, tako da drveće brže raste i pre bude spremno za seču i prodaju, a to drvnoj industriji donosi brži profit. Zarad profita, već decenijama ekosistem propada.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. navodi se da su neke evropske reke, među kojima je i Tisa, izgubile skoro 100 odsto nekadašnjeg plavnog područja. Ove plavne šume, kako ih zovu, jer se nalaze u plavnom području reka, u Evropi je preostalo vrlo malo.

Čak 90 odsto njihove površine je nestalo i time spadaju u najugroženiji prirodni ekosistem u Evropi i zato su u Evropskoj direktivi o staništima označene kao „prioritetan tip šumskog staništa“. Domovi mnogih vrsta biljaka i životinja skoro da su i nestali, zbog drvne industrije koja ugrožava biodiverzitet.

Crne rode ne mogu da ostanu, svijaju gnezda i podižu mlade na granama hibridnih topola, jer njihova stabla imaju kraći životni vek i zahtevaju učestale radove na nezi i održavanju, pa crne rode napuštaju takve šume zbog čestih uznemiravanja.

najskuplja stolica na svetu, najskuplja stolica na svetu,
Izvor: Shutterstock/najskupljastolicanasvetu.rs
najskuplja stolica na svetu, najskuplja stolica na svetu,
Izvor: najskupljastolicanasvetu.rs
najskuplja stolica na svetu, najskuplja stolica na svetu,
Izvor: najskupljastolicanasvetu.rs
najskuplja stolica na svetu, najskuplja stolica na svetu,
Izvor: najskupljastolicanasvetu.rs
najskuplja stolica na svetu, najskuplja stolica na svetu,
Izvor: najskupljastolicanasvetu.rs

Orao belorepan, najveći orao Evrope, koji je već ugrožena vrsta na teritoriji Vojvodine. Gnezdi se uz reke, ali usled nestanka prirodnih šuma i močvara uz reku, nestaju i njegova gnezdišta.

Zagađenost vode, na čiju čistoću utiče regulacija vodotoka, isušivanje vlažnih područja i izgradnja kanala i brana utiče na pretnju opstanka vidre i samim tim mesta na kojima se vidre razmnožavaju.

Zarad dobijanja zemljišta koje je pogodno za plantaže hibridne topole, menja se prirodni tok Tise i isušuju vlažna područja uz reku. To dovodi do zagađenja reke i direktne pretnje po opstanak smuđa, koji prvi umire ako u reci nema dovoljno kiseonika. Takođe za potrebe mresta, mužjak često gradi gnezda među korenjem u vodi. Hibridne topole imaju kratak životni vek, koren im nije razgranat i nije dobro stanište za mrest smuđa i drugih vrsta riba.

Takođe, u tom „krugu pakla“ se nalaze i čaplje, divlje svinje, srndaći…

U fokusu kampanje je višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije. Glavni cilj zaštite koridora je očuvanje ove mozaične strukture koja pruža zaklon i omogućuje ishranu mnogim vrstama šumskih, travnih i močvarnih staništa. WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita životinjskog i biljnog staništa i omogućila efikasna obnova na području Srbije. Ove izmene su neophodne da bi naša zemlja uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima.

Odluka o zabrani pretvaranja prirodnih šuma u hibridne plantaže doneta je 2008. godine. Ipak, korisnici šuma, ne rade dovoljno na vraćanju plantaža hibridnih topola u prirodne šume.

Problem se ne rešava, posledice se usložnjavaju i postaju nepopravljive.

Komentari

Vaš komentar