Svetska nestašica mikročipova pretnja po nacionalnu bezbednost Amerike?

SciTech 06. maj. 202107:2016 komentara
Podeli:
Izvor: Ilustracija - Tanjug / AP, John Minchillo

Globalna nestašica mikročipova usporava oporavak svetskih ekonomija od pandemije kovid-19 jer utiče na sve oblasti proizvodnje od automobila i smartfona do televizora i igračkih konzola, piše američki magazin Forbs. Prošle godine je najveći svetski kupac čipova, kompanija Epl, morala da odloži premijeru svog novog smartfona "Ajfon 12" za dva meseca usled nestašice koja i dalje traje.

Kako prenosi Forbs, ovo je samo jedan od pokazatelja kakve katastrofalne posledice može da ima oslanjanje na nepouzdane i ranjive inostrane proizvodne lance umesto da Amerika sama proizvodi robu neophodnu za funkcionisanje svoje ekonomije.

Dodaje se da su mikročipovi dobar primer za to ne samo jer ceo digitalni svet zavisi od njih, već i zato što američke kompanije danas uglavnom samo dizajniraju čipove, a strane firme poput tajvanskog TSMC-a i južnokorejskog Samsunga se unajmljuju da ih i proizvedu.

Industrija mikročipova teška je oko 433 milijarde dolara, tako da je potražnja velika i kada je sve u redu. Međutim, tokom pandemije mnogi ljudi su se zatvorili u kuće i okrenuli elektronskim napravama za zabavu više nego inače.

S druge strane, kada je zatvaranje prošlo porasla je i potražnja za svom ostalom robom koja takođe koristi mikročipove poput automobila. Neki za nestašicu takođe krive i požar u jednoj od najvećih japanskih fabrika čipova, kao i zabranu na uvoz čipova u Kinu koju je bivši američki predsednik Donald Tramp uveo, a što je za posledicu imalo da Kina počne da pravi svoje zalihe, piše Forbs.

Ipak, navodi Forbs, sve to ne menja činjenicu da je glavni problem Amerike to što ne proizvodi sama čipove koji su joj potrebni. Naime, samo 12 posto globalne proizvodnje čipova otpada na Ameriku, što znači da Amerika od stranih firmi kupuje čak 88 odsto potrebnih čipova za svoju automobilsku ili odbrambenu industriju.

Administracija predsednika Džoa Bajdena smratra da je ovo pitanje nacionalne i ekonomske sigurnosti i počela je da radi na tome da premosti nestašicu, pa je nedavno u Beloj kući održan sastanak sa direktorima Gugla, Intela, Hjulit Pakarda, Dela, Forda i Dženeral Motorsa da bi se razgovaralo o ovom problemu.

Bajden je saopštio da želi da se uloži 37 milijardi dolara u razvoj domaće proizvodnje čipova, što bi za posledicu moglo da ima da se uskoro trećina čipova potrebnih Americi i proizvodi u njoj. Ipak, to je i dalje manje nego 1990. kada je Amerika proizvodila čak 37 posto čipova na svetskom tržištu.

Intel je najavio da će početi sa izgradnjom dve nove fabrike za čipove u Americi, dok će TSMC i Samsung izgraditi po jednu, takođe u Americi. Problem je što je ovo skupo i traži puno vremena jer se procenjuje da je za izgradnju samo jedne fabrike čipova potrebno oko pet godina i 20 milijardi dolara, piše američki magazin.

Amerika ima sličan problem i na mnogim drugim poljima poput proizvodnje lekova, zaštitne opreme ili solarnih ploča, kao i litijumskih baterija za električna vozila i oružane sisteme, dodaje Forbs.

Kina je naime glavni proizvođač većine ovih stvari jer drži 70 posto svetskih zaliha litijuma, 61 posto katoda i 83 posto anoda koje se koriste u litijumskim baterijama. S druge strane, Amerika kopa litijum samo na jednom mestu u samoj Americi, a litijumske baterije sve više postaju strateški važni koliko i mikročipovi, zaključuje Forbs.

Komentari

Vaš komentar