Naučnici od kore durijana prave antibakterijske zavoje

SciTech 20. sep. 202111:471 komentar
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Naučnici sa Tehnološkog univerziteta Nanijang (NTU) u Singapuru su, u nastojanju da smanje bacanje hrane, počeli da transformišu odbačenu ljusku durijana, egzotičnog voća neugodnog mirisa u antibakterijske gel zavoje.

Postupkom se ekstrahuje celulozni prah iz kore ploda, koja se najpre izreže na trakice i osuši postupkom zamrzavanja, a zatim se pomeša sa glicerolom, najjednostavnijim trovalentnim alkoholom koji se koristi u medicinske svrhe.

Nastala smesa postaje mekani hidrogel, koji se potom reže na zavojne trake.

„Mi u Singapuru godišnje konzumiramo oko 12 miliona durijana, a osim voćne pulpe ne možemo baš mnogo da napravimo sa preostalom korom i semenkama, što utiče na zagađenje okoline“, rekao je profesor Vilijam Čen, direktor programa za nauku i tehnologiju hrane na NTU.

Kora ploda, koja čini više od polovine sastava durijana, obično se odbacuje i spaljuje, što doprinosi povećanju otpada u okolini.

Čen je dodao da bi se pomoću iste tehnologije i otpad od druge hrane, poput zrna soje ili iskorišćenih žitarica, mogao pretvarati u hidrogel, čime bi se doprinelo smanjenju otpada od ostataka hrane u toj zemlji.

U poređenju sa konvencionalnim zavojima, organo-hidrogelni zavoji hlade oštećene delove kože i istovremeno ih vlaže, što može da ubrza zaceljivanje rana.

Singapurski istraživači smatraju da je korišćenje otpadnog materijala i kvasca za proizvodnju antimikrobnih zavoja isplativije od proizvodnje konvencionalnih zavoja, čija antimikrobna svojstva potiču od skupljih metalnih spojeva, poput iona srebra ili bakra.

Na kraju bi od korišćenja kore durijana svi mogli da imaju koristi.

Trgovac durijanom Tan Eng Čuan kaže da mu dnevno kroz skladište ‘prođe’ najmanje 30 sanduka punih durijana ili čak 1800 kg. Smatra da je mogućnost korišćenja delova voća, koji se obično odbacuju, inovacija koja bi uživanje u njegovoj konzumaciji mogla učiniti „održivijim“.

Komentari

Vaš komentar