Katastrofalne poplave koje su u julu pogodile delove Nemačke i Belgije do devet puta verovatnije su se desile zbog klimatskih promena, zaključak je novog međunarodnog istraživanja.
Najmanje 190 ljudi poginulo je u poplavama koje su sredinom jula pogodile zapadnu Nemačku, dok je u južnom belgijskom regionu Valoniji stradalo najmanje 38 ljudi.
Kako bi procenili ulogu klimatskih promena u jakoj kiši koja je izazvala poplave, naučnici su analizirali meteorološke podatke i koristili kompjuterske simulacije kako bi uporedili današnju klimu, koja je oko 1,2 stepeni Celzijusovih toplija nego u predindustrijskom razdoblju zbog emisija štetnih gasova, i klimu u prošlosti.
POVEZANE VESTI
Fokusirali su se na jednodnevnu i dvodnevnu količinu padavina i utvrdili da su dva posebno teško pogođena područja doživela prošlog meseca nezapamćenu nepogodu.
U regijama Ahr i Erft u Nemačkoj, u jednom je danu na vrhuncu krize palo 93 milimetara kiše.
Belgijski region Meuse zabeležio je rekordnih 106 milimetara kiše u dva dana.
Izračunali su da poplave između 1,2 i devet puta verovatnije u današnjoj toplijoj klimi nego da se globalno zagrevanje nije dogodilo.
Takve jake kiše u Nemačkoj i Beneluksu sada su između tri i 19 posto jače zbog globalnog zagrevanja koje je izazvao čovek, navodi se u istraživanju.
„Klimatske promene povećale su verovatnost poplava, ali i intenzitet“, rekao je Frank Kreinkamp iz nemačke meteorološke službe.
Klimatološkinja Frederike Oto, pomoćnica direktora Instituta za promene u okolini Univerziteta u Oksfordu, rekla je da su poplave pokazale da „čak ni razvijene zemlje nisu sigurne od teških posledica ekstremnih vremenskih nepogoda koje smo doživeli i za koje znamo da se pogoršavaju zbog klimatskih promena“.
„To je hitan globalni izazov i moramo se bolje pripremiti za njega. Nauka je jasna i to već godinama“, rekla je.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare