Nemoguće je danas zamisliti svet bez interneta. Njegov doprinos razvoju čitavog čovečanstva je nemerljiv i zasluženo se nalazi u vrhu najvećih dostignuća ljudskog uma.

Počeci interkontinentalne komunikacije

Sve je počelo pedesetih godina 19. veka postavljanjem podvodnog telegrafskog kabla po dnu Atlanskog okeana, spajajući dve najbliže tačke između dva kontinenta, Njufaundlend (Severna Amerika) i najzapadnije tačku irske (Ostrvo Valentija). Jedna od prvih uspešno realizovanih poruka je upućena tadašnjem predsedniku SAD, Džejmsu Bjukenenu od strane kraljice Ujedinjenog Kraljevstva, Viktorije.

Ceo plan, od proizvodnje takvog kabla do njegove postavke i nabavke kompletne mehanizacije je potrajao nekoliko godina.

Komunikacija se odvijala putem Morzeove azbuke i zbog tada nedovoljno razvijene tehnologije ceo proces slanja poruka je bio veoma spor i neoperativan. Sa takvim manama nije ulivao optimizam među investitorima, a zbog tehničkih komplikacija veza je prekinuta.

U narednim godinama usledilo je još nekoliko pokušaja realizacije ovog plana od strane raznih kompanija i uporedo se puno radilo na poboljšanju kvaliteta kabla i brzine prenosa signala. Jedan od glavnih ljudi koji su bili uključeni u samu modernizaciju je bio i Mihajlo Pupin.

Do konačnog uspostavljanja ove transatlanske veze dolazi 1866. godine i u međuvremenu je postavljeno desetine mnogo modernijih kablova, a „brza“ komunikacija, najsličnija ovoj danas, počinje tek početkom 20. veka.

Sve ovo rezultira otvaranjem tržišta poslovanja (berze kakvu danas poznajemo i dostupnost informacija vezanih za njene prilike), mogućnošću praćenja svetskih dešavanja, a samim tim i pojavu novina i magazina koji su izveštavali iz dalekog sveta.

Upravo ovaj i ovakav tehnološki napredak mnogi uzimaju za početak modernog procesa globalizacije.

Razvoj interneta kakav danas poznajemo

Kao odgovor na napredni sovjetski svemirski program pedesetih i šezdesetih godina, a u strahu od nuklearnog napada, američka administracija odlučuje da preusmeri značajna sredstva na razvoj visoke tehnologije.

Prvi znaci postojanja interneta kakav danas poznajemo pokazuju se šezdesetih godina prošlog veka idejom naučnika sa univerziteta MIT koji je želeo da umreži sve tadašnje kompijutere. Tako nastaje ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network) koji je u početku obuhvatao samo četiri kompjutera.

Sedamdesetih godina, Vint Krf (Vinton Cerf) i Robert Kan (Robert Kahn) pronalaze način da spoje više mreža i tu tehnologiju nazivaju TCP (Transmission Control Protocol) ili popularnije IP (Internet Protocol). Ovo omogućava spajanje i prepletanje mnogih mreža sve u cilju da ako jedna mreža padne ostale mogu da nastave da rade.

Osamdesetih godina grupa naučnika sa Univerziteta Delaver objavljuje projekat Dial-Up sistema. Ovo kasnije prerasta u „PhoneNet“ sistem koji se povezuje sa ARPANET-om i Telenetom koji donosi lak pristup internetu putem mreže fiksnog telefona i u svetu počinje prva interkontinentalna razmena emailova. U isto ovo vreme zbog rasta broja ljudi koji koriste internet uveden je „domen“ sistem i prva dva su bila – symbolics.com i nordu.net. Registrovani su početkom 1985. godine. Svaka IP adresa ima DNM-Domain Name System. Domen sistem je značajno olakšao pristup IP adresama.

Sledeći i glavni korak u razvoju interneta se desio 1991. godine kada je softverski inžinjer Tim Berners Li, koji je radio kao kontraktor za CERN, napisao HTML programski jezik iz kog je kasnije stvorio domen w.w.w. (World Wide Web). U ovom trenutku samo jedan od sto ljudi u svakoj zemlji zna šta je internet i ima pristup. Sledeće godine nastao Mosaic, jedan prvih web pretraživača iz koji je kasnije prerastao u poznati Natscape.

Uspostavljanjem ovog sistema kreće nagla eskpanzija razvoja kompletne IT industrije i u softverskom i u hardverskom smislu. U narednih nekoliko godina nastaju kompanije kao što su e-Bay, Amazon, Yahoo, Google, EA Sports,

Blizzard Entertainment, Nvidia, PayPal, Take-Two Interactive (Rockstar Games) i mnoge druge. U ovo vreme Microsoft takodje kreira program Total Commander koji znatno olakšava korišćenje kompjutera i malo kasnije revolucionarni Windows 95. Internet polako kreće da osvaja svet i vizija ljudi koji su internet videli kao neverovatnu priliku za razvoj čitavog čovečanstva vrlo brzo kreće da poprima zamišljene oblike. 1995. godine internet ima oko 16 miliona korisnika. Svake naredne godine do 2000. ovaj broj se duplira.

Kraj devedesetih i početak dvehiljaditih uvode internet na velika vrata svetske ekonomije. Velike kompanije sa svojim softverima ulaze na tržište i nameću novi, olakšani pristup poslovanju i rešavanju problema, a sav taj posao je bio nemoguć bez dobrog umrežavanja koje je doneo internet. DialUp intenet zamenjuje širokopojasni internet (broadband intenet) što znatno ubrzava protok i korišćenje, a iz ovoga se razvija Wi-Fi bežična tehnologija koja kasnije doprinosi pristupu internetu putem mobilnog telefona.

Internet je 2000. godine koristilo više od 360 miliona ljudi (5,8 odsto svetske populacije), a do 2005. godine milijardu ljudi (15,7 odsto svetske populacije).

Godina 2004. donosi do tada neviđenu internet platformu koja će značajno promeniti svet, a to je Fejsbuk (Facebook). Njegov doprinos povezivanju ljudi na globalnom nivou i njihove komunikacije je nemerljiv i sve kasnije platforme za poslovno, trgovinsko ili zabavno povezivanje su pravljene ili unapređivane po njegovom principu. U međuvemenu Facebook je proširio svoju ponudu kupovinom sličnih aplikacija i programa kao što su Instagram ili WhatsApp praveći tako jednu od najvećih marketing i biznis platformi na svetu.

U 2010. godini pristup internetu ima nešto ispod dve milijarde ljudi (28,8 odsto svetske populacije), dok je danas registovano više od 4,6 milijardi korisnika (59 odsto svetske populacije).

Ovako veliki broj korisnika i njegov neprestani rast načinio je sam internet između ostalog i najvećim tržištom na svetu, a mnoge osnivače internet platformi jednim od najbogatijih ljudi na svetu.

Ipak se kao najveće dostignuće interneta navodi dostupnost informacija i obrazovnog sadržaja. Danas je putem interneta moguć kompletan proces, od učenja do primene (naučenog) znanja u nekom online poslu.

Današnja infrastruktura interneta

Infrastruktura koja danas omogućava lak pristup internetu iz gotovo svih krajeva sveta suštinski nije daleko odmakla od one koja se koristila u 19. veku za postavljanje telegrafskog kabla. I dalje se većinski (više od 90 odsto) bazira na ogromnim podvodnim kablovima koji danas spajaju sve kontinente. Takođe postoji određeni procenat interneta koji se preuzima preko satelita.

Danas ima oko 400 podvodnih optičkih kablova po čitavom svetu a njihova ukupna dužina iznosi oko 1,2 miliona kilometara. Samo postavljanje i još više održavanje je i dalje izuzetno težak, zahtevan i skup proces koji mogu da obavljaju samo nekolicina najvećih tehnoloških kompanija kao što su Google, AT&T, Amazon, Microsoft, Facebook, Verizon…

U ovaj posao je uključen veliki broj ljudi, inžinjera i mehanizacije u vidu specijalnih brodova i podmornica koji postavljaju kablove po samom dnu okeana. Uz ovo ide i izgradnja ogomnih „Data“ centara (baza podata) po celom svetu. Mnogi ljudi misle da se podaci čuvaju na „Cloudu“, ali zapravo je to marketinški termin a prave baze i njihovi objekti zaista postoje.

Da li neko poseduje internet?

U samom početku svog nastajanja i razvoja internet i korišćenje IT tehnologija je bio avangarda. Akcenat je bio na slobodi. U narednim godinama polako dolazi do cenzure ne samog interneta već određenih sadržaja i programa koji je na njemu dostupan u zemljama kao što su Kina, Rusija i Saudijska Arabija pa su tako u tim zemljama zabranjene neke platforme – Facebook, Youtube…

Zvanično internet nema vlasnika i on je javno dobro svuda u svetu. Pristup internetu se plaća samo u vidu pretplate određenom „provajderu“ mreže.

Upravo zbog toga što je lako dostupan u celom svetu česte su zloupotrebe, posebno u vidu trgovine na DarkWeb-u i plasiranja lažnih informacija koje mogu ozbiljno uticati na svetska dešavanja.

Najveći uticaj na internet nesumnjivo ipak ima SAD.

Glavno regulatorno telo svetskog interneta ICANN (Internet Corporaton for Assaigned Names and Numbers) se nalazi u SAD i zaduženo je za održavanje nesmetanog signala interneta i odžavanje glavnih baza podataka koje omogućavaju taj signal.

Globalna borba

U trenutnom ekonomskom ratu između Amerike i Kine jedan od glavnih frontova je upravo borba za prevlast na polju kontrole i monitoringa interneta, odnosno njegovih korisnika.

Kina je počela da razvija potrebnu infrastrukturu da bi se ponudila kao izvor interneta, a među prvim (potencionalnim) poduhvatima je postavljanje internet kablova na „string of pearls“ (put svile po vodi) koji obuhvata sve glavne kopnene tačke (preko mora) od Kine preko Indonezije i celog indijskog okeana. Kineski internet bi tako izašao na zemlje istočne Afrike, Male Azije, Bliskog istoka i na kraju kroz Suetski kanal do Mediterana i Evrope.

Zapad je do sada uspeo da blokira nekoliko pokušaja postavljanja kabla kompanije Huawei, a takođe se strahuje od špijunskih aktivnosti na postojećim kablovima između SAD i Hong Konga i Tajvana.