Gradovi u borbi za spas Jadrana, izbacuju plastiku za jednokratnu upotrebu

SciTech 07. feb 202107:59 > 08:014 komentara
Podeli:
Izvor: Denis LOVROVIC / AFP

Gradovi Dubrovnik i Trogir, Stari Grad na Hvaru i Sali na Dugom otoku prvi će u Hrvatskoj smanjiti plastični otpad i koristiti alternativna rešenja učestvujući u projektima koje sprovodi splitsko Udruženjeza prirodu, okolinu i održivi razvoj "Sunce", u cilju smanjenja i uklanjanja plastičnog otpada. Akcija se odnosi na jednokratne plastične proizvode i to plastične štapiće za uši, pribor za jelo, tanjire, slamčice, štapiće za mešanje pića i držače za balone...

„Plastic Smart Cities Croatia“ i „For Plastic Free Croatia Island“ projekti su koji imaju za cilj smanjenje plastičnog otpada i korišćenje alternativnih rešenja. U njima se sprovodi analiza o upotrebi jednokratne plastike i upravljanju otpadnom plastikom u uključenim lokalnim zajednicama, razvoj i sprovođenje „Plana bez plastike“ s participativnim pristupom i radionicama, kao i organizacija „plastic free“ javnih događanja, odnosno događanja „bez plastike“, i javnih foruma usmerenih na podizanje svesti lokalnog stanovništva o posledicama plastičnog zagađenja.

Jedna od važnih aktivnosti je sprovođenje nacionalne kampanje za podizanje svesti o uticaju zagađenja plastikom na morsku životnu sredinu i dostupna održiva rešenja u ostrvskim zajednicama na Hvaru i Dugom otoku.

Evropska organizacija „Seas at Risk“, koja okuplja niz udruženja koje se bave problematikom zaštite morske sredine, u svom izveštaju objavljenom prošlog leta ocenila da je direktiva EU-a ambiciozan plan za izbacivanje deset plastičnih predmeta koji nisu za ponovnu upotrebu, a koji se najčešće mogu pronaći na plažama širom Evrope, ali da je njena implementacija u nacionalna zakonodavstva u većini evropskih zemalja zaustavljena.

Uz to, kriza izazvana virusom Covid-19 dovela je do dramatičnog porasta upotrebe, ali i odbacivanja jednokratnih plastičnih predmeta u prirodu.

„Sredozemno more jedno je od najzagađenijih svetskih mora, a polovina tih enormnih količina otpada dolazi s kopna. S 400 kilo-tona otpada koje godišnje proizvodi, Hrvatska je na trećem mestu u regionu, zato je vrlo važno preduzeti hitne mere i osvestiti građane, ali i brojne posetioce o potrebi brzog delovanja, odnosno smanjenja upotrebe jednokratne plastike. Naime, kao jedan od ključnih aktera identifikovan je upravo turizam, pa je deo kampanje osveštavanja u sklopu projekta „Plastic Smart Cities“ usmeren na strane i domaće turiste“, ističu u Udruženju Sunce Split.

Direktiva EU-a o plastičnom otpadu je nakon trijaloga, odnosno pregovora Evropskog parlamenta, Komisije i Veća EU-a, usvojena 2019. a u ovoj godini sve države EU-a moraju konačno da je implementiraju. Zakon o otpadu bi u Hrvatskoj trebao da bude usvojen najkasnije do 3. juča. Tada bi i Hrvatska trebalo da izbaci jednokratne plastične proizvode i to plastične štapiće za uši, pribor za jelo, tanjire, slamčice, štapiće za mešanje pića i držače za balone.

Nakon usvajanja direktive u Evropskom parlamentu tadašnji hrvatski evroparlamentarac Davor Škrlec iz grupe Zelenih ocenio je da direktivu potrebno iskoristiti za podsticanje promena kako bismo kao društvo proizvodili manje smeća i postali održivi.

Direktiva takođe uključuje odredbe za odlaganje opušaka cigareta koji su značajan zagađivač, ciljeve prikupljanja plastičnih flaša, kao i zahtev za redizajnom čepova za piće kako bi ih povezali s bocama. U direktivi su uključeni i nacionalni ciljevi smanjenja potrošnje plastičnih šoljica i posuda za hranu, te konačno potpuna zabrana oxo-razgradive plastike, koja se često naziva biorazgradivom, ali u stvarnosti se fragmentira u mikroplastiku.

Jednokratni plastični proizvodi i ribolovni alat zajedno čine 70 posto morskog otpada u Evropi, pa se očekuje da će primenom direktive s godinama i mora Evrope biti znatno čistija.

Komentari

Vaš komentar