Gosti N1: Ima li života bez društvenih mreža?

SciTech 10. okt. 202111:29 > 13:5515 komentara
Podeli:
Instagram, Fejsbuk, facebook, društvene mreže
Izvor: Shutterstock

Kopirajterka Vanja Bahilj, povodom nedavnog pada Facebook-a, Instagrama i WhatsApp-a na šest sati, što je izazvalo "paniku" kod mnogih, smatra da kad bi te društvene platforme nestale na nekoliko dana, "nakon inicijalnog šoka i prilagođavanja, mislim da se ništa specijalno ne bi desilo, vratili bismo se na fabrička podešavanja". Profesor Dušan Ristić sa odseka za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže da je pad ovih platformi iz ugla istraživača bio zanimljiv, kao jedan eksperiment uživo, koji je pokazao da je "nama onlajn stvarnost mnogo važnija nego fizička stvarnost i naše neposredno okruženje, bilo u ekonomskom smislu, ili u smislu povezivanja" (komunikacije).

Bez obzira što je to u prvom momentu izazvalo pad vrednosti akcija Fejsbuka, a ugrozilo i mnoge ljude koji zarađuju preko društvenih mreža, Bahilj misli da su se stvari vrlo brzo vratile na staro, „ništa skandalozno se ni u finansijskom smislu nije desilo“.

Dodaje da su neki osetili anksioznost, jer im je bila onemogućena uobičajena komunikacija, ali ocenjuje da mi „podjednako ne umemo da komuniciramo“, bez obzira na starosnu dob, odnosno da se to ne odnosi samo na mlade ljude koji najviše komuniciraju preko društvenih mreža.

Izvor : N1

„Kada komunicirate preko društvenih mreža, imate osećaj da ste u konstantnom kontaktu sa svima, a onda shvatite da najboljeg prijatelja niste videli mesec dana“, ukazuje Bahilj u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

Ristić dodaje da „nije stvar ovde samo upiranje prstom u društvene platforme, već je u pitanju koje potrebe su u igru, koje potrebe nam stvaraju te društvene mreže, šta nam ta komunikacija pruža, a šta uskraćuje“.

„Ta vrsta komunikacije je konformna, društvene platforme su u mogućnosti da tehnološki racionalizuju naše različite potrebe i užitke i da nam to predstave na zabavan način, funkcionišu tako da privlače našu pažnju i da provedemo što više vremena na njima. Mi sebi treba da postavimo pitanje šta nam te informaciono-komunikacione platforme pružaju a šta uskraćuju. Treba razgraničiti neke aktivnosti, naravno bez konkretnih preporuka, ali ukoliko želimo da smanjimo negativne efekte, tu treba biti obazriv – imati meru, distancu i prepoznavati sopstvene potrebe u raznim situacijama. Internet je značajan resurs, ali ne treba ga svesti samo na društvene platforme“, ocenjuje Ristić.

Bahilj dodaje da su „društvene mreže našle naš psihološki algoritam“.

„Zašto smo mi zavisni od njih? Zato što ipak neka vrsta validacije i ispunjenje želje dolaze od njih, i na to se navučemo“, ukazuje ona.

A na pitanje kako tumači to da je, pošto su pali Facebook i Instagram, porasla poseta sajtu Porn hub, ona šaljivo kaže da su se ljudi u nemogućnosti da komuniciraju okrenuli alternativi.

„Ali, meni to sve deluje prilično usamljenički – kao imate mnogo izbora, a onda na nekoliko sati to sve nestane i tada shvatite koliko ste zaista usamljeni. To je jedna
emocionalna štaka, za koju se ispostavi da je vrlo krta na prvoj prepreci. Stvarna komunikacija je malo komplikovanija i teža“, navodi Bahilj.

Ristić dodaje da preseljenje ili odlazak na druge platforme „svedoči više o našoj potrebi da budemo prisutni onlajn, za ispunjavanjem nekakvih želja, mašta“.

Izvor : N1

Cela situacija sa društvenim platformama pokrenula je i pitanje zaštite podataka, jer ima mnogo politika funkicionisanja koje ljudi uglavnom ni ne pročitaju, već samo kliknu da se slažu. Bahilj komentariše da ne zna „živu osobu koja je pročitala do kraja pa kliknula ‘I agree’ (slažem se)“.

„Sad je kasno da štitimo svoje podatke, jer smo toliko puta na tolikim platformama kliknuli ‘I agree’, tako da je taj voz već otišao“, zaključuje Bahilj.

Komentari

Vaš komentar