Broj ekstremno toplih dana, s temperaturama od preko 50C, udvostručen

SciTech 14. sep. 202112:47 > 12:501 komentar
Podeli:
Izvor: REUTERS/Mohammed Salem

U poređenju s rezultatima merenja iz 1980. godine, broj ekstremno vrućih dana, kada temperatura doseže i do 50 stepeni Celzijusa do danas se udvostručio zbog klimatskih promena, pokazala je globalna BBC-jeva analiza.

Visokim temperaturama danas je pogođeno više područja u svetu nego ikada ranije, što predstavlja izazove bez presedana za zdravlje ljudi i za način na koji živimo.

Ukupan broj dana s temperaturama višim od 50 stepeni Celzijusa povećavao se od 1980. godine u svakoj dekadi.

U proseku su između 1980. i 2009. temperature oko 14 dana godišnje bile više od 50 stepeni, ali taj se broj u razdoblju između 2010. i 2019. povećao na 26 dana godišnje.

U istom su razdoblju temperature od 45C i više zabeležene u proseku dodatne dve nedelje godišnje.

POVEZANE VESTI

„Uočeno povećanje se 100 posto može pripisati sagorevanju fosilnih goriva“, rekla je dr Frederike Oto, pomoćnica direktora Instituta za promene u okolini na Univerzitetu u Oksfordu.

S obzirom na to da se celi svet zagreva, ekstremne temperature postaju sve češće i verovatnije.

Takve temperature mogu biti smrtonosne za ljude i za prirodu, te mogu prouzrokovati velike probleme u stambenim zgradama, na putevima i u elektroenergetskim sistemima.

Najčešće se temperature od 50C evidentiraju na području Bliskog istoka i zemalja Persijskog zaliva.

Nakon rekordnih ovoletnih temperatura od 48,8C u Italiji i 49,6C u Kanadi, naučnici su upozorili da će i na drugim mestima biti više dana s temperaturama koje će prelaziti 50 stepeni, osim ako u međuvremenu ne smanjimo emisiju fosilnih goriva.

„Moramo delovati brzo. Što brže smanjimo emisije, svima će nam biti bolje“, rekao je dr Sihan Li, naučnik koji se bavi proučavanjem klime i klimatskih promena na Oksfordu.

Naučnici pozivaju svetske lidere da na samitu UN koji će se u novembru održati u Glazgovu od svojih vlada zatraže da se obavežu na novo smanjenje štetnih emisija kako bi se globalno povećanje temperature ograničilo.

Posledice ekstremnih vrućina

Ova BBC-jeva analiza podstakla je snimanje dokumentarne serije pod nazivom „Život na 50C“ koja istražuje na koji način ekstremne vrućine utiču na živote ljudi širom sveta. Čak i kad su niže od 50 stepeni, visoke temperature u kombinaciji s vlagom mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik i za mlade i zdrave ljude.

Nastave li se sadašnji nivoi globalnog zagrevanja do 2100. godine, u svetu bi se s toplotnim stresom moglo suočiti 1,2 milijarde ljudi, rezultati su studije američkog Univerziteta Rutgers, objavljeni prošle godine. To je barem četiri puta više u odnosu na populaciju koja se sa ekstremno visokim temperaturama suočava danas.

Istovremeno se stanovništvo u mnogim delovima sveta suočava s teškim izborom jer se krajolik oko njih menja, ekstremne vrućine izazivaju dugotrajne suše, zbog čega su i požari češći.

Šeik Kazem Al Kaabi poljoprivrednik je koji se bavi uzgojem pšenice u jednome selu u centralnom Iraku. Donedavno je zemlja koju je obrađivao bila dovoljno plodna i omogućavala je egzistenciju njemu, njegovoj porodici i njegovim komšijama, ali s vremenom je postala suva i neplodna.

Gotovo svi stanovnici njegovog sela odselili su se i potražili posao u drugim iračkim pokrajinama.

„Izgubio sam brata, drage prijatelje i odane komšije. Sve smo delili. Sada toga više nema, niko ni s kim više ništa ne deli, ostao sam ovde sam na opustošenoj zemlji“, kazao je.

Komentari

Vaš komentar