Akcija pošumljavanja SBB fondacije: Više od 13.000 sadnica

SciTech 21. mar 202217:38 > 18:084 komentara
Podeli:
Jovana Lukić
Izvor: N1

Obeležava se Svetski dan šuma, a SBB fondacija je uveliko u akciji pošumljavanja. Direktorka SBB fondacije Jovana Lukić izjavila je u Danu uživo da je ovo akcija na koju stvarno svi lepo reaguju, kao i da ljudi sve više shvataju značaj zaštite životne sredine. "Pa i kroz pošumljavanje, možda je to odličan primer, jer je nekako najopipljiviji. Ali i tu treba biti spreman, jer posaditi drvo je jedno, a posaditi ga da ono stvarno poraste je drugo. Mi smo drveće praktično poklonili gradovima gde smo sadili, to su jasen, topola, različite vrste hrasta, grab, divlji kesten, odnosno autohtone vrste, vrste koje su oduvek na ovim prostorima, time čuvamo i biodiverzitet", kaže ona i dodaje da je i period u kome se pošumljava veoma važan.

Prema njenim rečima, „izgleda SBB fondacija obeležava ovaj dan već nekoliko meseci“.

„Krajem prošle godine smo organizovali konkurs na koji su mogli da se prijave i lokalne samouprave i razne organizacije i institucije, praktično svi koji imaju neko iskustvo o sadnji drveća i koji su mogli da obezbede teren za pošumljavanje, jer se radilo o više od 500 sadnica po jednom terenu koje smo želeli da posadimo. Na ovaj dan možemo da budemo srećni jer se dosta njih i prijavilo i posađeno je dosta drveća“, kaže ona.

Najskorija akcija pošumljavanja je bila u subotu u Nišu.

Povezane vesti

„Praktično završavamo uskoro sadnju, jer su nam ostali još Gračanica i Beograd, sa Beogradom smo krenuli, poslednja će opet biti u Beogradu, sve ukupno posadićemo nešto više od 13.000 stabala širom Srbije. Bili smo i u Pirotu, Zrenjaninu, Loznici, Bečeju… 17 lokacija na kojima će biti posađeno nešto više od 13.000 sadnica“, kaže ona.

Ističe da je ovo akcija na koju stvarno svi lepo reaguju.

„Svi su spremni da priskoče i pomognu, od zaposlenih, do prijatelja, porodica zaposlenih, ljudi koji jednostavno žele tu da se nađu. Svi su uvek dobrodošli“, kaže.

Ljudi, ističe Lukić, sve više shvataju značaj zaštite životne sredine.

„Pa i kroz pošumljavanje, možda je to odličan primer, jer je nekako najopipljiviji. Ali i tu treba biti spreman, jer posaditi drvo je jedno, a posaditi ga da ono stvarno poraste je drugo. Mi smo drveće praktično poklonili gradovima gde smo sadili, to su jasen, topola, različite vrste hrasta, grab, divlji kesten, odnosno autohtone vrste, vrste koje su oduvek na ovim prostorima, time čuvamo i biodiverzitet“, kaže ona.

Ističe da je vrlo važan i period godine kada se pošumljava.

„Mi smo to uradili u periodu kada i treba, kada drveće treba da krene da buja i raste. Zimski period najpogodniji je za pošumljavanje, nije isto kada se poneka sadnica posadi u gradskim uslovima i kada se baš pošumljava kao što smo mi radili“, kaže ona.

Mišljenja je da raste interesovanje za zaštitu životne sredine.

„Mi smo 2015. godine počeli da se bavimo temom zaštite životne sredine, dosta ljudi nije razumelo zašto se time bavimo, pogotovo što je to dolazilo od jednog telekomunikacionog operatora. Ljudi se osvešćuju i pristupaju aktivnostima i sami osmišljavaju, svaki put kad organizujemo nešto, veliki broj ljudi se priključi. Imamo Eko savete, gde stotine hiljada ljudi pregledaju, sve je na jednom mestu, ljudi su zauzeti, živimo brzo, ali kada imate nekog ko će da vam objasni, kaže, da vas uvede, ljudi se ne opiru, žele to, shvataju koja je vrednost“, kaže ona.

Dodaje da su svi gradovi koji su se prijavili i koji sade definitivno zainteresovani za ovu temu, imali su prostor i ljudstvo koje bi se pridružilo.

„Sarađujemo sa Društvom za proučavanje i zaštitu ptica, sarađujemo sa Šumarskim fakultetom, dajemo im boljke koje su im važne za nastavak obrazovanja. Nama je veliki cilj da ljude što više osvešćujemo, da pričamo o toj temi, da ukazujemo na pozitivne stvari očuvanja prirode. Važno je da smo konstantni, da smo stalno prisutni, da smišljamo stalno nešto za decu i odrasle. Uradili smo pilot projekat, ove godine ćemo veliki broj radionica odraditi sa školskom decom. Nastavljamo sa aktivnostima, iz jedne u drugu idemo, neke ponovimo, ali je bitna ta konzistentnost i stalno učenje zašto i kako“, kaže ona.

Deca su, kaže, „uvek najbolja publika“.

„Mali sunđeri koji sve fantastično upijaju, vide tu nepravdu, sami kažu šta je loše u njihovom okruženju, onog trenutka kad oni to stvarno usvoje, oni to dalje prenose kroz ceo život, zato su naravno oni najvažniji u toj našoj borbi za osvešćivanje, svako sam mora da se osvesti, na osnovu onog što je naučio, ne možemo nametnuti, zato se trudimo da na različite načine prilazimo različitim ciljnim grupama“, kaže ona.

Akciju pošumljavanja završavaju, ali, dodaje, stalno pozivaju ljude da se pridruže, šta god da rade.

„Što u konkretnoj akciji, što da oni urade nešto uz našu pomoć. Pratite mreže „Ne prljaj, nemaš izgovor“ i SBB fondacije“, rekla je Lukić.

Komentari

Vaš komentar