Profesor: Zagađenje se ne rešava administrativnim merama, vlast nezainteresovana

SciTech 07. dec. 202018:27 > 18:50
Podeli:
Izvor: N1

Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu ocenjuje, povodom odluke Agencije za zaštitu životne sredine da ublaži kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha, da se nikakvom administrativnom merom ne mogu rešiti problemi sa zagađenjem, jer je količina štetnih čestica već definisana međunarodnim propisima. Ističe da se time praktično ne postiže ništa, "jedino ako neko želi na taj način da umiri javnost", što je nemoguće, ako se zna da određena količina PM čestica postoji u vazduhu i u kolikoj meri to može da izaziva oboljenja kod ljudi.

Kaže da se stiče utisak da su političari, koji bi trebalo da donesu krajnje odluke u vezi sa rešavanjem nagomilanih problema zagađenja, potpuno nezainteresovani i da je „prosto neverovatna njihova upornost u nečinjenju bilo čega što može da poboljša kvalitet životne sredine u Srbiji“.

POVEZANE VESTI

Kako su upozorile organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), Agencija za zaštitu životne sredine Srbije nedavno je, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha, i to tako da se vazduh koji je do sada bio ocenjivan kao „zagađen“ od sada ocenjuje kao „prihvatljiv“.

To konkretno znači, kako ukazuju predstavnici civilnog društva, da su gornje granice za količinu štetnih čestica pomerene, tako da sada vazduh koji sadrži preko 40 mikrograma po kubiku PM 2.5 čestica više nije „zagađen“ već „prihvatljiv“.

Jovančićević ističe da se time praktično ne postiže ništa, „jedino ako neko želi na taj način da umiri javnost, ali javnost se suštinski ne može umiriti, ako se zna da određena količina PM čestica postoji u vazduhu i u kolikoj meri to može da izaziva oboljenja kod ljudi“.

„Sagorevanjem ugljeva koji u sebi sadrže određene količine sumpora (a, ona može biti u ugljevima i do sedam procenata), dolazi do stvaranja sumpor-dioksida koji se lako u atmosferi pretvara u sumpor-trioksid, a to su kiseli oksidi koji stvaraju sumpornu kiselinu koja je jako higroskopna, i ona će zajedno sa česticama prašine, dimom, metalima da pravi česticu koju zovemo PM čestica. Njihove veličine su najčešće ispod 10 mikrometara, vrlo često i manje – 2,5 ili 4 mikrometra“, pojašnjava profesor u Danu uživo na TV N1.

„Prema propisima EU, njihova količina u vazduhu je definisana – oko 40 mikrograma po metru kubnom, prema propisima Svetske zdravstvene organizacije je čak i manja – 20 mikrograma. Ne može jedna pojedinačna država da donosi administrativne mere u smislu pokušaja rešavanja problema na taj način“, ističe on.

Jovančićević ukazuje da „moramo znati na koji način dolazi do stvaranja smoga tj. PM čestica i pokušati na taj način da dođemo do odgovora na pitanje kako rešiti nagomilane probleme u vezi sa životnom sredinom u Srbiji“.

Ističe da je preduslov da se uradi monitoring, i potom „dobra analiza dobijenih rezultata“, jer se jedino tako mogu identifikovati zagađivači. Prema njegovim rečima, kada se to završi, tada bi trebalo političari da stupe na scenu, ali da se „stiče utisak da su oni potpuno nezainteresovani za nagomilane probleme zagađenja“.

Na pitanje da li je loš ugalj za ogrev u domaćinstvima uzrok zagađenja, on kaže da u Beogradu u značajnoj meri jeste, imajući u vidu blizinu Termoelektrane u Obrenovcu, ali da se ne može reći da je u svim gradovima u Srbiji isti uzrok.

„Veliko pitanje je da li je ugalj jedini zagađivač, jer postoje pretpostavke da postoje i drugi zagađivači… Postoji nešto što zovemo skriveni zagađivač – ne znamo gde je, ne znamo šta je, iz ko zna kojih razloga ne možemo da dopremo do njih“, navodi profesor.

„Agencija za zaštitu životne sredine je osnovana sa velikim ambicijama i ima mogućnosti da radi kvalitetan monitoring, ali stiče se utisak da je pod velikim političkim pritiscima, pa se postavlja pitanje koliko je u stanju da ga sprovede. U manjim mestima teško je govoriti o kvalitetnom monitoringu“, ukazuje on.

Ističe da je „prosto neverovatna upornost u (političkom) nečinjenju bilo čega što može da poboljša ikvalitet životne sredine u Srbiji“.

Pitanje životne sredine treba da bude prioritetno

„Te aktivnosti moraju da budu prioritetne. Poražavajuće je bilo u ekspozeu premijerke da među prvih šest prioritetnih aktivnosti opet nije bilo životne sredine. Mi moramo to da počnemo da rešavamo, ne zbog EU i Poglavlja 27, već zbog nas samih, inače ćemo tonuti sve dublje, možda i do konačnog nestanka. Mi smo na rubu kada se radi o rešavanju pitanja životne sredine“, upozorava Jovančićević.

„U Srbiji je stanje vrlo loše, jer vlasti nikako ne mogu da prepoznaju taj problem i počnu da sistematski rade na njegovom rešavanju. Mi trenutno imamo tačkasti pristup – imamo novinare, naučnike, umetnike (koji upozoravaju na problem zagađenja). Ali, on se može rešiti samo ako vlada shvati da tome mora sistemski da pristupi i ako to definiše kao jedan od prva tri ili četiri prioriteta u svom radu“, dodaje on.

Ističe da cela vlada treba da rešava taj problem, a ne samo Ministarstvo za životnu sredinu, „na prvom mestu Ministarstvo obrazovanja, jer mi nemamo u školama predmet koji bi se time bavio“.

Ukazuje da su potrebne precizne analize, koje će pored parametara koji se rutinski određuju, uključiti i metode za analizu specifičnih, organskih zagađivača.

„I, ono što je najvažnije, ako sve uradimo dobro, a sakrijemo podatke i ne prezentujemo ih javnosti na pravi način, to neće imati nikakvog značaja“, poručuje Jovančićević.