Kineska svemirska letelica uspešno sletela na Mesec

SciTech 01. dec 202018:14 > 18:24
Podeli:
Izvor: REUTERS/Tingshu Wang

Kina je u utorak objavila da je još jedna njena sonda uspešno sletela na Mesec, gde će prikupiti uzorke kamenja.

Cilj misije Chang’e-5 je prikupljanje uzoraka kamenja i prašine s Meseca i potom njihovo dopremanje na Zemlju.

Za mesto sletanja sonde odabran je vulkanski kompleks Mons Rümker, u području „Okeana oluja“, odnosno Oceanus Procellarum.

Sonda bi idućih nekoliko dana trebalo da istražuje okolinu i skuplja materijal sa površine.

Cilj je da prikupi oko dva kilograma „tla“, regolita i potom ih pošalje na letelicu u Mesečevoj orbiti, koja će uzorke doneti na Zemlju.

Uspeju li u tome, Kina će biti tek treća zemlja u svetu koja je došla do uzoraka s Meseca, nakon SAD i SSSR. Poslednju misiju takve vrste, pod nazivom Luna 24, Rusi su realizovali 1976. godine.

U sklopu programa Apolo, kada su ljudi prvi put uspešno sleteli na Mesec, SAD su tamo, tokom šest letova od 1969. do 1972. godine, iskrcale 12 astronauta, koji su na Zemlju doneli 382 kg kamenja i ostalih uzoraka.

Sovjetski Savez je sedamdesetih godina ostvario tri uspešne robotske misije. Tokom poslednje misije, Lune 24 iz 1976. godine, sa Meseca je dopremljeno 170,1 grama uzoraka.

Misija Chang’e-5 mogla bi da pomogne u odgovorima na pitanja o tome koliko je dugo Mesec bio vulkanski aktivan u svojoj unutrašnjosti i kada se raspršilo njegovo magnetsko polje, ključno za zaštitu bilo kog oblika života od sunčevog zračenja.

Kina je svoje prvo sletanje na Mesec realizovala 2013. godine.

U januaru 2019. godine, kineska sonda Chang’e-4 uspešno je sletela na drugu, ‘tamnu’ stranu Meseca, što je bio veliki uspeh za ambiciozan kineski svemirski program, pa je tako postala prva zemlja koja je postavila sondu na Mesečevu stranu, koja sa Zemlje nije nikad vidljiva.

U idućih deset godina, Kina planira da uspostavi baznu robotsku stanicu, koja bi omogućila sprovođenje bespilotnih istraživanja u južnoj polarnoj regiji.

Do uzoraka s Marsa kineske vlasti planiraju da dođu do 2030. godine.