Šumski požari su ove i prošle godine bili veoma intenzivni u pojedinim delovima sveta kao što su Australija, Arktik i Amazonija. Slike nekontrolisane vatrene stihije koja je uništavala sve pred sobom obišle su medije i izazvale veliku međunarodnu reakciju i pažnju istraživača koji su pokušali da otkriju razloge zašto su požari bili veći nego što je to ubičajeno i šta nas čeka u budućnosti, prenosi portal Klima101.
Iz tog razloga naučni sajt Science Brief prikupio je podatke iz 73 istraživanja na temu požara i klimatskih promena objavljenih od 2013. godine do danas. Analiza rezultata ovih istraživanja je pokazala da klimatske promene povećavaju rizik od izbijanja velikih nekontrolisanih požara, piše portal Klima101.
Međutim, verovatno će vas iznenaditi podatak da u periodu od 2003-2015. istovremeno postoji trend smanjivanja površine koja je izgorela u požarima na globalnom nivou. Tako je ukupna površina zahvaćena požarima u 2015. za oko 25 odsto manja nego što je to bio slučaj 2003. godine.
Ovaj podatak izazvao je mnogo buke u krugovima koji se bave klimatskim promenama, iz tog razloga Carbon Brief je objavio detaljnu analizu povezanosti klimatskih promena i požara sa interaktivnim mapama i osvrtom na rezultate pojedinačnih istraživanja. Ono što se širom sveta događalo u protekle dve godine pružilo je dosta materijala da se sagleda šta predstavlja rizik i kakva bi budućnost mogla da nas očekuje.
Kako klimatske promene utiču na požare?
Kako bi nastali šumski požari potrebno je da vladaju određeni vremenski uslovi od kojih su glavni dugi periodi suše i toplotni talasi. Kako ovi vremenski uslovi postaju ekstremniji ili duži, rizik od požara raste. Zbog toga klimatske promene povećavaju šansu za stvaranje uslova koji pogoduju izbijanju i nekontrollisanom širenju požara.
Šta je najveći rizik varira od regije do regije, a jedan opšti faktor može biti sušenje vegetacije. Naime, što je temperatura viša, a padavina manje, vegetacija je sve suvlja i podložnija gorenju. Osim toga, suva vegetacija omogućava požaru kada započne da se brže širi (naročito pod uticajem vetra), zahvata veću površinu i teže gasi. Temperatura i suša ne utiču samo na to da požari budu intenzivniji, već i da njihova sezona duže traje, odnosno da u godini bude više dana u kojima postoji rizik da izbiju.
Sezona požara
Broj ovakvih dana raste upravo zbog klimatskih promena, pokazalo je 2015. godine istraživanje međunarodnog tima objavljeno u Nature Communications. Ovo je posebno uočljivo u delovima sveta u kojima se zimi javlja snežni pokrivač kao što su sever Amerike i Evrope. Kako se na sajtu Carbon Brief navodi, autori ovog istraživanja objašnjavaju da na proleće ranije počinje toplo vreme, a na jesen duže traju visoke temperature tako da snega nema u delovima godine za koje je to bilo uobičajeno, što dovodi do toga da se vegetacija suši.
Ove godine je objavljeno još jedno istraživanje koje pokazuje da je u Kaliforniji zbog klimatskih promena broj jesenjih dana pogodnih za izbijanje požara dupliran u odnosu na osamdesete godine prošlog veka.
Ali kako požari započinju?
Prema rezultatima studije koju je objavio WWF za izbijanje velikih šumskih požara najodgovorniji su ljudi. Svega četiri odsto šumskih požara na svetu nastaje prirodno, udarom munje, ostatak čine požari koji su započeli zbog namernog paljenja šume radi krčenja zemljišta, zbog ljudske nepažnje ili u krajnjem slučaju piromanije
Međutim, u zavisnosti od dela sveta koji posmatramo zavisi i šta je najčešći uzrok izbijanja požara. Dok se u Kanadi požari dobrim delom dešavaju prirodno, u Amazoniji i Indoneziji to nije slučaj. Posebno poslednjih godina primećeno je intenziviranje aktivnosti krčenja zemljišta u ovim državama.
Kako je onda moguće da je tokom 21. veka smanjena ukupna površina zemljišta koje gori?
Iako vam kada pričamo o požarima najverovatnije prvo padnu na pamet slike koje smo mogli da vidimo prošlog leta u Amazoniji, veliki požari nisu karakteristični samo za šume. Česti su i na tranvatim površinama, a takvih požara je najviše u Africi gde svake godine gore ogromna prostranstva pod savanom.
Pojedina istraživanja pokazuju da na ovom kontintetu izbije čak 70 odsto od ukupnog broja požara na svetu.
Razlog ne leži toliko u promeni vremenskih uslova koliko u namernom paljenju savane koje je u Africi deo tradicionalnog upravljanja zemljištem. Međutim, zbog velikog rasta populacije koji je zabeležen na afričkom kontinetnu i potrebe za proizvodnjom hrane, sve veća površina savane biva pretvorena u poljoprivredno zemljište za uzgoj useva koje više nije deo sezone požara.
Kako požari u Africi čine većinu svih požara na svetu, svako značajno smanjenje na ovom kontinentu reflektuje se i na ukupnu površinu koja gori, a trend pretvaranja divljine u poljoprivredno zemljište prisutan je i u ostatku sveta.
Ova i prošla godina kao najava budućih trendova?
Nakon što su prošlog leta i zime vesti o požarima dominirale u javnosti, ovog proleća sa nešto manjom pažnjom zbog pandemije kovid-19, ali sa možda podjednakom strepnjom šta će se događati u budućnosti, mediji su ipratili požare na Arktiku. Analiza evropskog servisa za praćenje atmosfere Kopernik je pokazala da su u tom regionu požari bili ove godine veći nego prošle, kao i da su obe godine bile višestruko iznad proseka kada se posmatra period od 2003-2019.
U junu ove godine požari su pogodili i Amazoniju, što znači da je sezona požara počela malo ranije nego što se očekivalo. U ovom delu sveta šumski požari se obično dešavaju od avgusta do oktobra.
Kako uticaji klimatskih promena postaju sve vidljiviji i snažniji, naučnici upozoravaju da u budućnosti postoji sve veća šansa da se ponove rekordne godine poput 2019. i 2020. Međunarodna organizacija World Weather Attribution u svojoj analizi je pokazala da su klimatske promene ove požare učinile 30 odsto verovatnijim nego što bi to bio slučaj bez njih.
Glavni uticaj klimatskih promena je stvaranje uslova koji su pogodni za izbijanje požara, jedna od pretpostavki za koju je najizvesnije da će se ostvariti jeste da će rasti broj dana u kojima može da se desi požar.
Istraživanje čiji je prvi autor Dejvid Bovman sa Univerziteta u Tasmaniji pokazuje da će širom sveta broj ovakvih dana do polovine veka porasti za 35 odsto. Najveća pogođenost se očekuje na zapadu SAD, u Australiji, južnoj Africi i na Mediteranu.
Zbog toga je ključno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se zagrevanje zaustavilo, kao i razviti nove metode borbe protiv vatrenih stihija pošto je očigledno da će u budućnosti požari predstavljati sve veći rizik.
