Na delovima Presena glečera u Alpima u Italiji primećen je ružičasti sneg, izazvan, kako navode naučnici, algom koja led čini tamnijim i čini da se brže topi.

Naučnici razmatraju odakle je došla alga za koju mnogi veruju da je „Ancylonema nordenskioeldii“, ali Bjađo di Mauro iz italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta kaže da je ovaj ružičasti sneg, izgleda, izazvan algom „Chlamydomonas nivalis“, za koju navodi da je snežna alga, dok je „Ancylonema nordenskioeldii“ glečerska alga.

„Ova alga nije opasna, to je prirodni fenomen koji se dešava u prolećnom i letnjem periodu na srednjim geografskim širinama, ali i na polovima“, rekao je Di Mauro, koji je ranije proučavao alge na glečeru Morterač u Švajcarskoj.

U tekstu Frans presa, koji prenosi Gardijan, piše da naučnici u Italiji istražuju misteriozni ružičasti led u Alpima, izazvan algom koja ubrzava efekte klimatskih promena.

Međutim, Di Mauro se ne slaže sa ovom konstatacijom. On je u svom postu na Tviteru, reagujući na pomenuti tekst o ovom fenomenu, napisao da je on sasvim uobičajen u Alpima, i da tek treba da se utvrdi njegova povezanost sa klimatskim promenama.

„Važno razjašnjenje: 1. U pitanju je verovatno alga „Chlamydomonas nivalis“ (snežna alga); 2. Ovaj fenomen je skroz uobičajen u Alpima; 3. Povezanost sa klimatskim promenama tek treba da bude dokazana“, napisao je Di Mauro u svom postu na Tviteru.

Imporant clarification:
1- The alga was probably Chlamydomonas nivalis (a snow alga), not Ancylonema nordenskioeldi (a glacier alga)
2- the phenomen is quite common in the Alps
3- the relationship with climate change has yet to be proven@guardian @afpfr https://t.co/mG6RARexTD

— Biagio Di Mauro (@DiMauro_b) July 6, 2020

Alga „Ancylonema nordenskioeldii“, za koju neki naučnici smatraju da je odgovorna za ružičasti sneg, može se naći u takozvanoj Tamnoj zoni Grenlanda, gde se led, takođe, topi.

U normalnim okolnostima led odbija više od 80 odsto sunčeve radijacije nazad u atmosferu, ali sa pojavom ove alge, ona potamnjuje led, tako da on apsorbuje toplotu i brže se topi.

Više algi se pojavljuje, što se led brže topi, obezbeđujući im tako vodu i vazduh i dodajući crvenu boju u beli led na Paso Gaviji, na visini od 2.618 metara.

„Sve što potamnjuje sneg izaziva topljenje, jer ubrzava proces apsorbcije radijacije. Pokušavamo da izmerimo posledice drugih fenomena, osim ljudskog, na pregrevanje Zemlje“, kazao je Di Mauro, ukazujući i da bi prisustvo planinara i ski liftovi, takođe, mogli da utiču na alge.

Gardijan u tekstu citira i nekoliko turista na ovom glečeru, koji smatraju, pak, da je sve posledica klimatskih promena.

„Globalno otopljenje je problem, poslednje što nam je trebalo su alge. Na nesreću, činimo nepopravljivu štetu. Već se nalazimo u tački bez povratka, mislim“, kaže jedna turistkinja.

Druga dodaje da „oseća da nam zemlja vraća sve što smo joj učinili“.

„Godina 2020. je posebna: užasne stvari su se desile. Po mom mišljenju, atmosferske prilike se pogoršavaju. Klimatske promene su sve više uočljive“, ističe ona.