Sam proces instalacije sistema ne predstavlja preveliki problem za nekog ko "poznaje" računare ili mu je struka usko vezana za napredno korišćenje istih. Za one koji nisu u ovoj "sferi" ovo predstavlja problem pa su primorani da angažuju nekoga da im to odradi. Svrha ovog teksta je da što jednostavnije objasni postupke i korake koji su potrebni za to i da na taj način koliko toliko približi ovaj proces što većem broju ljudi.

Iako je danas ponuda laptop i desktop računara sa već instaliranim sistemom velika, postoje i modeli koji nemaju instaliran OS. Naravno većina prodavnica će se ponuditi da vam prilikom kupovine računara i operativnog sistema instaliraju sistem i time vas liše tih muka. Ali šta ako ste kupili računar pre dve ili tri godine koji je imao legalno parče softvera, a potrebno je reinstalirati sistem usled prenatrpanih virusa ili nečeg sličnog? Generalno ovo možete uraditi na dva načina, vraćanjem sistema na fabričko stanje kao kada ste ga prvi put uključili ili klasičnim podizanjem sistema putem USB medija.

Pre upuštanja u jedan od ova dva poduhvata obavezno sačuvate sve vaše podatke. Ujedno još jedna preporuka je da proverite da li je vaš softver došao sa računarom ili ako ste ga kupili naknadno onda sigurno čuvate kutijicu od OS-a i da li imate zalepljenu nalepnicu sa serijskim brojem na desktop ili laptop računaru.

Ako je računar sa „fabričkim sistemom“ licenca se čuva u BIOS-u matične ploče, pa će se posle svake naknadne instalacije ili reinstalacije sistem automatski aktivirati. Ujedno ako imate Retail verziju operativnog sistema onda tu licencu možete preneti na nov računar.

Dodatno možete i sami izvući serijski broj putem jednog programa poput „Product Key“ kompanije NirSoft. Nije potrebna instalacija, program se samo pokrene i automatski će vam se otvoriti prozor u kome ćete videti key, koji potom možete sačuvati i iskoristiti za aktiviranje sistema, a ujedno možete videti i koju verziju „desetke“ imate, Home ili Pro. Dodatno verziju Windows-a možete proveriti i tako što ćete kliknuti desnim klikom na My Computer pa na Properties.

Vraćanje na fabričko stanje zahteva od vas da u podešavanjima Windows-a nađete opciju „Reset this PC“, a do nje možete doći na razne načine. Jedan od načina bi bio ulazak u Settings deo i potom u delu za pretragu dovoljno je da unesete Reset this PC. Izborom ove opcije dočekaće vas sledeći prozor sa mogućnošću biranja da li će vaši podaci ostati ili će biti izbrisani. Preporuka da obrišete sve, pošto ste podatke već sačuvali na neki prenosni hard disk. Pratite dalje instrukcije ali generalno računar će sve sam odraditi i po završetku će vas dočekati prozor koji će vas voditi kroz početno konfigurisanje sistema.

Ako se odlučite da sistem podignete od „nule“ biće vam potrebna instalacija operativnog sistema, jedan USB flash stick od minimum 8 GB i jedan računar baziran na Windows-u da bi ispratili dole navedene korake.

Danas je moguće preuzeti Windows preko oficijelnog Microsoft-ovog sajta, dovoljno je da u pretrazi ukucate „media creation tool“ i potom izaberete, verovatno prvi link iz pretrage. Dočekaće vas oficijelni Microsoft sajt i ujedno ćete videti deo gde piše „odmah preuzmite alatku“. Klikom na taj link preuzećete pomenutu alatku koja će vam omogućiti da preuzmete operativni sistem, a ujedno i da je prebacite na USB Flash stick ako želite.

Prilikom pokretanja media creation tool aplikacije, prvo je potrebno da prihvatite ugovor o licenciranju tj. „licence agreement“. Zatim izaberite opciju „Create installation media“, a potom možete da birate jezik i da li ćete 32-bitni ili 64-bitni sistem, svakako obavezno izaberite x64 sistem.

Sledeći prozor vam omogućava da izaberete da li će se instalacija OS-a odmah kopirati na USB flash stick ili želite da instalaciju sačuvate kao ISO. Ako ne želite da čuvate instalaciju sistema kao ISO fajl onda možete izabrati USB i na taj način program će sve to spakovati na USB, naravno sve što imate na USB-u će biti obrisano, imajte to u vidu.

Ako se odlučite da sačuvate fajl izaberite „ISO file“ opciju, potom birate lokaciju gde će fajl biti sačuvan i posle nekog vremena program će završiti preuzimanje OS-a, a potom je potrebno izabrati „Finish“. Ako ovo radite na Windows 7 OS-u biće vam potreban neki program da otvorite ISO, poput Daemon Tools Lite, dok ako imate Windows 10 sam OS ima mogućnost otvaranja ISO fajlova, pa vam ne treba nikakav dodatni program.

Sadržaj ISO fajla prekopirajte na USB flash, a ako dobijete poruku da na USB flash-u nemate mesta iako je on prazan, formatirajte ga u NTFS fajl sistem. Ovo možete izvesti tako što ćete otvoriti My Computer i nađite vaš USB flash stick, desni klik na njega i izaberite opciju „Format“. Možete izabrati opciju „Restore device defaults“, a potom promenite fajl sistem sa FAT32 na NTFS. Generalno možete da prvo probate sa FAT32 pa ako dobijete poruku da nema mesta na USB-u potom promeniti na NTFS. I to je sve što vam je potrebno da bi podigli sistem na računaru.

Sledeći korak je podešavanje UEFI na vašem računaru. Ako imate noviji desktop računar ili eventualno star par godina vaša matična ploča podržava UEFI mod. UEFI mod je naslednik klasičnog BIOS-a , tj. UEFI nudi mnogo veće mogućnosti podešavanja, grafički interfejs, a ono što će većini vama biti korisno je to da UEFI mod podržava hard diskove veće od 2 TB. O ovome nešto kasnije u tekstu.

Kada uključite računar pritiskajte „DEL“ ili „F2“ na tastaturi u dobićete UEFI podešavanja na vašoj matičnoj ploči. Potražite „Advanced mode“ obično je za ulazak potrebno da pritisnete F7 taster, ali pogledajte malo, eventualno možete i mišem da kliknete na tu opciju kada je ugledate. Potom obično u BOOT sekciji potražite CSM Compatibility i isključite je. Ovo važi za Asus, ASRock, dok kod MSI, prvo ulazite u settings pa potom tražite Boot Mode i u toj opciji uzaberite UEFI.

Kod Gigabyte modela potražite BIOS ili BIOS Features opciju pa potom Boot Mode i izaberite UEFI. Uglavnom tražite ili CSM ili Boot mode i to podesite, sačuvate izmene i uđite opet u UEFI i u BOOT sekciji podesite da vam prvi boot uređaj bude vaš USB flash stick, ali ispred imena mora da stoji UEFI: pa ime vašeg USB flash-a. Sačuvajte izmene i pokrenuće se instalacija sa USB-a.

Što se tiče laptop računara većina njih i danas ima onaj klasičan izgled ali to ne znači da ne podržavaju UEFI. Ulazak u UEFI se razlikuje i nije isti kod svih proizvođača. Kod Asus i Acer modela je „F2“, HP „F10“, Lenovo „F1 ili F2“ ili „Fn+F1 ili F2“, Dell „F2“, Toshiba „F2 ili F12“, Sony „F2“, Samsung „F2“ ili „F10“. Kada uđete u UEFI potražite malo po opcijama, obično se nalazi u opciji “boot“ pa tamo potražite CSM i isključite ovu opciju ili ako piše Boot Mode izaberite UEFI. Sačuvate izmene i uđite opet u podešavanja pa potom podesite da prvi uređaj bude vaš USB, ali opet mora da piše UEFI pa ime vašeg USB flash-a. Sačuvate izmene i kao i kod desktop računara pokreće se instalacija sistema.

Instalaciju je potrebno uraditi bez prisustva interneta, tako da izvucite mrežni kabl, svejedno ako imate desktop ili laptop računar. Ako koristite laptop i povezujete se preko Wi-Fi za sada ste mirni, kasnije će uslediti korak preskakanja povezivanja na Wi-Fi. Microsoft u novijim instalacija sistema forsira pravljenje online korisničkog naloga što većini korisnika predstavlja nepotrebnu stvar, pa na ovaj način to lakše zaobilazimo.

Kada se pokrene instalacija dočekaće vas prozor sa izborom jezika, vremena kao i tastature koju želite da koristite. Ovde je stvar izbora samog korisnika pa kada to izaberete idete na „Next“. Sledeći korak je aktivacija Windows-a. Ovo preskačete i birate „I don’t have a product key“, a na sledećem koraku prihvatate uslove „licence agreement“ i idete dalje. Ovi koraci će se malo razlikovati jer računari koji imaju key u sebi neće imati mogućnost da biraju verziju OS-a (Home ili Pro), dok modeli koji nemaju licencu u sebi biraju verziju koju su do sada imali na osnovu licence.

Kada to izaberete dolazi vam opcija da birate kako želite da instalirate Windows. U naslovi će pisati „Which type of installation do you want?“. Tu izaberite donju opciju, „Custom: Instal windows only“ i onda će vas dočekati sledeći prozor sa izborom lokacije gde će se instalirati OS. Ovo varira od računara do računara, ako imate samo jedan hard disk ili SSD onda je svejedno, ali ako imate više diskova onda morate da prepoznate koji disk vam je bio sistemski tj. na kom je do sada bio Windows. Još jedna napomena da sačuvate vaše podatke jer sledeći korak će obrisati sve sa vašeg diska.

Ako disk ima više particija potrebno ih je sve obrisati, jednostavnim selektovanjem particije i potom na Delete. I tako sve particije za taj disk. Kao što možete da vide Drive 0 Partition 1, Drive 0 Partition 2 ili ako imate još jedan Drive 0 Partition 3 su particije istog diska. Ako pored toga vidite Drive 1 Partition 1 pa Drive 1 Partition 2 itd. znajte da je to totalno dugi disk. Znači Drive 0 je jedan disk, Drive 1 je drugi pa tako redom ako ih imate više.

Kada obrišete sve particije tog diska pisaće vam Drive 0 Unallocated Space ili eventualno Drive 1 Unallocated Space u zavisnosti od toga koji je vaš disk. Potom izaberite taj disk i idite na „New“ i izaberite vrednost koliko će particija da bude, naravno ovo možete da ostavite kako jeste ako imate SSD od 120 ili 256 GB. Potom će vas Windows obavestiti da pravi nekoliko particija, samo potvrdite to i potom izaberite particiju koja je najveća i idite na „Next“. Naravno ovde možete praviti nekoliko particija ako imate veći hard disk i potom izabrati željenu particiju za sistem.

Posle ovoga instalacija će krenuti i u zavisnosti da li imate SSD ili HDD će taj proces biti brži ili sporiji. Posle nekog vremena dočekaće vas prozor na kome ćete izabrati region, tip tastature i ovo korisnik bira po svom izboru. Naravno sve ovo naknadno je moguće promeniti kasnije u Windows-u.

U sledećem koraku preskočite konekciju za Wi-Fi ili LAN i izaberite opciju u donjem levom uglu „I don’t have internet“, potom će vas dočekati opcija gde vam Microsoft preporučuje da se konektujete na njihov online servis i to preskočite i izaberite opciju i donjem levom uglu „Continue with limited setup“. Dalje unesite neko ime osobe koja koristi računar ili nešto drugo, uglavnom to će biti korisnički nalog sa kojim ćete raditi na računaru, potom ide šifra ako vam je potrebna. Ako ne želite šifu onda ostavite prazno polje i idite na „Next“.

Sledeći prozor je praćenje aktivnosti, izbor je na samom korisniku, dakle „No“ :). Dalje vas pita za digitalnog asistenta opet „Decline“ :). Sledeći prozor „Choose privacy settings for your device“ opet sve „No“ ili „Yes“… Posle ovoga Windows vrši finalno konfigurisanje i ubrzo će vas dočekati radna površina tj. Desktop. Još jedan dodatak u ovom trenutku možete se povezati na Wi-Fi ili na LAN i ako vas opet pita za online nalog opet ga preskočite. U ovom trenutku Windows će početi da preuzima osnovni set drajvera za vaš računar.

Možete da proverite da li je Windows aktiviran, ako nije onda ga možete aktivirati sa serijskim brojem koji ste sačuvali. Za aktiviranje sistema dovoljno je da otvorite Start meni i ukucate Activation. Izaberite tu opciju i potom u tom prozoru izaberite „Change product key“, unesite ga i izaberite „Next“. Sistem će prepoznati vaš ključ i aktiviraće Windows. Pustite da računar povuče ostale update i naravno prilagodite ga vašim potrebama.

Ovo su neki koraci koji su potrebni da se računar dovede u operativno stanje. Ujedno ako planirate da kupite neki hard disk većeg kapaciteta 4 ili 8 TB, budite mirni jer će ga ovako konfigurisan sistem uredno videti, potrebno je samo da ga inicijalizujete kao GPT i to je to.