Kako utrošiti Bezosovih deset milijardi dolara na očuvanje planete?

SciTech 21. feb 202014:23 > 20:40
Podeli:
Izvor: REUTERS/Katherine Taylor/File Photo

Šef Amazona i najbogatiji čovjek na svetu pre par dana je objavio da pokreće fondaciju "Bezos Earth Fund" i da će joj za početak donirati svotu od 10 milijardi dolara, koja će se postupeno, od leta, početi da ulaže u borbu protiv klimatskih promena.

Da li je to dovoljno i na što se 10 milijardi dolara tačno može potrošiti kada su u pitanju klimatske promene?

Profesorka Elizabet Robinson sa Univerziteta u Ridingu kaže da su neka rešenja već poznata, ali još uvek nisu počela da se realizuju, piše BBC.

Robinson, stručnjakinja za ekološku ekonomiju, smatra da bi novac trebalo iskoristiti na način da se vlade uvere u to da treba prestati finansirati fosilna goriva, koja proizvode ugljen-dioksid i zagrevaju našu planetu.

„Morali bismo početi da ulažemo u čistu energiju umesto u onu nalik obnovljivoj. Ako to učinimo, već smo obavili više od pola posla“, kazala je.

POVEZANE VESTI

Britanska vlada prošle je godine najavila sklapanje sporazuma s vetroelektranama kako bi se zagarantovalo da 30 posto električne energije do 2030. godine dolazi od vetra s pučine.

I Simus Garvi, stručnjak za energetiku na Univerzitetu u Notingemu smatra da je obnovljiva energija ključna.

Tvrdi da je tehnologija dostupna, ali smatra i da bi morala „pojeftiniti“ kako bi je ljudi mogli koristiti. „Govorimo o fleksibilnosti električne energije“, kaže. Predlaže kombinovanje solarne i energije vetra kako bi sve moglo funkcionisati tokom cele godine.

„Vetar zavisi od godišnjeg doba. Često duva vrlo jako, što nam je nedavno pokazala oluja Denis. I solarna je energija pitanje godišnjeg doba jer sunce najjače sija leti. Stoga bismo te dve prirodne pojave trebalo da izbalansiramo“, rekao je Garvi.

Ulaganje u saobraćaj

S obzirom na to da se puno govori o uticaju automobila i aviona na životnu sredinu, Robinson predlaže da se novac utroši na usavršavanje saobraćajnih sistema.

„Moramo da počnemo da ulažemo u dostupan i jeftin javni prevoz kako bismo ljudima omogućili da se umesto automobila voze vozovima“, kaže Garvi.

Kaže i da bi subvencije na javni prevoz na duge relacije mogle uticati na odluku ljudi da manje koriste avione.

„Trebaju nam alternativna rešenja da bi ljudi koji žive u kopnenom delu Evrope mogli češće da putuju vozovima“, dodao je.

Zaštititi šume

„Da bismo zaštitili šume moramo doprineti njihovom očuvanju i pošumljavanju na mestima gde ima smisla saditi drveće“, smatra Robinson.

Garvi veruje da se treba angažovati i na razvoju poljoprivrede jer ona u velikoj meri doprinosi globalnoj emisiji štetnih gasova.

„Naravno, moramo jesti, ali i pronaći bolje načine bavljenja poljoprivredom i šumarstvom“, kažu.

Pa da li je 10 milijardi dolara dovoljno?

Džef Bezos je vlasnik Amazona, jedne od najvećih kompanija na svetu, čiji je korporativni „otisak ugljen-dioksida“ u  2018. iznosio 44,4 miliona kubnih tona. Reč je o međunarodnom terminu i korisnom podatku koji ukazuje na to kakav uticaj na okolinu gasovi sa efektom staklene bašte.

„Bezos ne može sam rešiti klimatske probleme s 10 milijardi dolara. To je velika svota novca, ali nije dovoljna čak ni za prebacivanje na drugu vrstu energije u Velikoj Britaniji“, kaže Garvi.

Izvor : Shutterstock

Smatra da bi taj novac mogao da podstake vlasnike ostalih velikih kompanija da doprinesu očuvanju okoline. Naime, osnivač Amazona obećao je da će finansirati naučnike, aktiviste i sve one čiji rad pomaže u očuvanju biološke raznolikosti, prirode i uopšte dobrobiti naše planete.

U misiji spašavanja Zemlje „biće potreban kolektivan napor velikih kompanija, malih kompanija, država, globalnih organizacija i pojedinaca“, napisao je Bezos.

Robinson smatra da sve velike kompanije, poput Amazona, imaju „moralnu obavezu“ da se bave klimatskim promenama jer ostvaruju veliku zaradu, pa im takva obveza ne bi trebalo da teško padne.

Predstavnici Amazona za BBC su kazali da rade na tome da se u što skorijoj budućnosti sve Amazonove pošiljke isporučuju uz „nula emisije ugljen-dioksida“, pri čemu bi to do 2030. uspelo da se ostvari sa oko 50 posto pošiljki“.

Šira slika

Zemlje s nižim prihodima koje nisu toliko razvijene obično češće pribegavanju fosilnim gorivima.

Robinson smatra da bi novac trebalo iskoristiti na način da se tim zemljama pomogne u razvoju i smanjenju korišćenja štetnih goriva.

U tom bi slučaju 10 milijardi dolara bilo dobro utrošeno. Spomenute su zemlje pod pritiskom smanjenja siromaštva i ekonomskog razvoja, a da bi to i ostvarile koriste „prljavu energiju“. Dakle, trebalo bi pronaći način da se razvijaju ne koristeći takvu energiju.

I konačno, da li je sve u novcu? „Puno zavisi od odlučnosti da se preduzmu konkretni koraci“, smatra Robinson.