Naučnici: Plagijati bacaju senku na naš rad, nedostaje sredstava za istraživanja

SciTech 08. jul 201910:07 > 10:20
Izvor: N1

Naučnici u Srbiji žive bolje od ostalih građana, ali i dalje ne onako kako bi trebalo, a osnovni problem je malo sredstava za naučna istraživanja, rekla je za N1 dr Gazela Pudar, sociološkinja i naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

udar je u Novom danu, povodom Dana nauke, koji se u Srbiji obeležava 10. jula, na rođendan jednog od najvećih naučnika u istoriji Nikole Tesle, rekla da su plate naučnika malo iznad državnog proseka, ali da je malo sredstava za istraživanje osnovni problem.

Neophodno je, kako je rekla, da Srbija usvoji strategiju razvoja, jer bi nauka u raznim oblastima mogla da pruži doprinos.

Pudar je pozdravila osnivanje Fonda za nauku i istakla da je reč o modelu preuzetom iz pojedinih zemalja EU koji bi trebalo da omogući nezavisnost nauke.

„U kojoj meri će obezbediti sredstva za naučna istraživanja, to ćemo da vidimo“, kazala je.

Upitana o aferama u vezi sa doktoratima pojedinih političara za koje se sumnja da su plagijati, Pudar je ocenila da je reč o dokazanim slučajevima plagijata koji bacaju senku na nauku.

„To unižava značaj onoga što se radi u nauci, ruši ugled naučnih institucija. Imamo profesore na FON-u koji su u strahu da reaguju na način kako bi trebalo da reaguju“, upozorila je.

Kazala je i da bi naučnici trebalo više da stanu uz svoje ima i da u javnosti više govore o stvarima koje rade, ali da im za to nedostaje prostor u medijima, kao i mogućnost da utiču na politike koje se vode.

N1

Gost Novog dana bio je i Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke, koji je ukazao da Srbija izdvaja tek 0,86 odsto budžeta za nauku, ali da se u procesu evropskih integracija obavezala da taj iznos najpre dostigne jedan odsto budžeta, a zatim da raste ka 1,5, odnosno dva odsto, što bi Srbiji omogućilo da se razvija kao „ekonomija znanja“.

Podsetio je da je u toku izrada Strategije pametne specijalizacije koja bi trebalo da mapira naučne oblasti u kojima Srbija može da ostvari komparativnu prednost i čiji bi razvoj mogao da omogući privredni rast zasnovan na inovacijama.

Erić je dodao da je danas usvojen krovni Zakon o nauci i istraživanju koji bi trebalo da uredi finansiranje naučnih istraživanja čime bi se prevazišao vakuum koji trenutno postoji.

„Do sad je ogroman broj predatih projekata bio odobravan, sada se menja taj sistem po ugledu na program ‘Horizont 2020’ gde je prolaznost devet ili deset odsto. Naravno da kod nas na početku ne može da bude toliko ozbiljan ili surov pristup, ali neophodno je da se nauka približi realnim pokazateljima“, rekao je on.

Erić je kazao i da će Centar za promociju nauke Dan nauke ove godine posvetiti klimatskim promenama, budući da se emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte mora zaustaviti odmah.