Saturn nije uvek imao svoje prstenove, nastali pre 100 miliona godina

SciTech 18. jan 201915:16 > 15:20
Podeli:
Izvor: Nino Satria/freeimages.com

Saturn nije uvek imao svoje prstenove, oni su nastali pre najviše 100 miliona godina, utvrdili su naučnici NASA.

Jedna od poslednjih stvari koje je učinila Nasina sonda Cassini pre nego što se srušila u atmosferu Saturna bila je „krstarenje“ između planeta i njegovih prstenova testirajući pritom gravitaciju.

Precizna merenja konačne putanje Cassini-ja omogućila su naučnicima da prvi put tačno procene količinu materije u prstenovima, računajući njihovu težinu na osnovu jačine gravitacione sile.

Ta procena da odgovaraju masi oko 40 odsto Saturnovog meseca Mimas, koji je 2.000 puta manji od Zemljinog meseca, govori im da su prstenovi relativno mladi i da su nastali pre manje od 100 miliona godina, a možda i tek pre 10 miliona godina.

Ta spoznaja okončaće dugotrajni spor među naučnicima. Neki su smatrali da su se prstenovi formirali istovremeno s planetom pre 4,5 milijardi godina od ledenog „otpada“ koji je ostao u orbiti nakon formiranja Sunčevog sustava. Drugi su smatrali da su prstenovi vrlo mladi i da je Saturn u nekom trenutku „uhvatio“ telo iz Kuperovog pojasa ili kometu i postupno ga sveo na orbitirajući otpad.

Novi proračuni mase temelje se na merenjima koliko je putanja Cassini-ja izmenjena uticajem gravitacije pstenova u trenutku dok je svemirska sonda letela između planete i njenih prstenova u završnoj putanji u septembru 2017. 

U početku taj otklon nije odgovarao predviđanjima na temelju modela planeta i prstenova. Tek kad je tim naučnika uzeo u obzir duboke vetrove u atmosferi Saturna, nešto što je bilo nemoguće uočiti iz svemira, ta su merenja dobila smisao omogućavajući izračunavanje mase prstenova.

„Prvi put kad sam pogledao podatke nisam verovao zbog toga što sam verovao našim modelima i trebalo je neko vreme da shvatimo da postoji nešto što menja gravitaciono polje a što nismo uzeli u obzir“, kazao je Burkard Milicer, profesor sa univerziteta Kalifornia u Berkliju, dodajući da su naučnici prvo mislili da se radi o oblacima poput zemljinih, a ne snažnim atmosferskim strujama.

Za naučnike je bilo iznenađujuće i otkriće rotirajućih oblačnih slojeva koji se kreću različitim brzinama.

„Otkriće dubokih rotirajućih slojeva iznenađujuće je otkriće o unutrašnjoj sktrukturi planete“, kaže glavna naučnica projekta Cassini Linda Spilker iz NASA.

Milicer je mogao da izračuna i da je stenovita jezgra planeta 15 do 18 puta masa Zemlje što odgovara ranijim procenama.

Rezultati su objavljeni u časopisu Science.