Izložbom fotografija iz albuma Nikole Tesle, obilascima prvih hidrocentarala u Srbiji, trkom robota, ali i dodelom priznanja i grantova za najuspešnije u promociji nauke, danas je u Srbiji obežen Dan nauke i 162. godišnjica od rođenja Nikole Tesle.
Na Teslin rođendan, u njegovom Muzeju brojni gosti. Interesovanje je inače slično i drugim danima: preko 130.000 ljudi je bilo ovde tokom prošle godine.
U Muzeju smo zatekli demonstratora Borišu Ješića kako posetiocima objašnjava kako kroz svoje telo mogu da provode struju, sa naponom većim od 120.000 volti, a da pritom budu potpuno bezbedni.
“U ovom slučaju naša ruka je uzemljenje. Mi ćemo da uzemljimo tu struju”, govorio je Boriša dok se munjica pojavljivala na njegovom dlanu.
POVEZANE VESTI
Pokazivanje kako rade izumi Nikole Tesle: indukcioni motor, proizvodnja struje, bežićni prenos signala, samo neki bez kojih je savremeni način života nezamisliv, najpopularniji je deo ture.
Jedan posetilac muzeja iz Australije za N1 je rekao da je u toj zemlji studirao elektrotehniku, te da je na taj način upoznat sa većinom onoga što se može videti u Muzeju.
“Ali ipak je lepo da vidim ove egzibicije mog idola”, istakao je on.
Gost Muzeja iz Hrvatske kaže da su mu se izuzetno dopali Teslini izumi, a najviše brod na daljinsko upravljanje.
Jedan osnovac rekao nam je da mu se najviše dopalo kad ga je “opekla struja od preko 100.000 volti”.
Tesla je struju doneo celom svetu, a u srpska domaćinstva uvedena je zahvaljujući još jednom naučniku. U pitanju je Đorđe Stanojević, Teslin prijatelj i autor knjige o njegovim izumima, poseća Olgica Živković iz Klastera puteva kuture.
“Najstarija naša hidroelektrana na reci Đetinji, u Užicu, ona je otvorena zahvaljujući zalaganju Đorđa Stanojevića, što je uspeo da ubedi upravu tadašnje tkačke radionice da je vreme da i oni krenu nekim novim putem”, priča Živković.
Centar za promociju nauke dodelio je, povodom Dana nauke, grantove naučnicima i istraživačima, koji svoja znanja najuspešnije prenose drugima, kroz programe za popularizaciju nauke. A da li će njihove ideje i u budućnosti osvetljavati Srbiju?
Studentkinja fizike Milena Živković uverena je da hoće. “Inostranstranstvo je i sam veći prostor, i prosto pruža pregršt mogućnosti, ali ću se truditi da ostanem ovde”, poručuje ona.
Snežana Nenadović iz udruženja Naučno-obrazovni centar za decu i mlade, istakla je značaj ulaganja u nauku.
“Divno je što postoji mogućnost međunarodne saradnje i povezivanja sa kolegama, ali da bi se približili tom evropskom prostoru, potrebno je jednostavno da se i ovde kod nas malo ulaže”, navela je ona.
Resorni ministar im je obećao upavo to. Budžet za nauku je, kaže, već povećan za 15 posto, a najavljuje i otvaranje novih naučnih centara širom Srbije, po uzoru na Petnicu, kao i osnivanje Fonda za nauku.
