Džinovski lednik uskoro bi mogao da se odvoji od Antarktika

SciTech 06. jan. 201717:36 > 07. jan. 2017 20:12
Podeli:
Izvor: NASA / Maria-Jose VINAS / NASA / AFP

Džinovska santa leda, jedna od deset najvećih u istoriji, mogla bi da se otcepi od Antarktika. Ako bi se to desilo, stručnjaci predviđaju da bi se nivo mora podigao za deset centimetara.

Prošlog meseca primećen je i fotografisan procep duž Larsena C, ledenog grebena na Antarktiku, a kako je zabeležila NASA, ledena santa duga samo 20 kilometara sad zadržava pet hiljada kvadratnih kilometara leda da ne otpluta.

Ako bi se otcepila, to bi bila jedna od najvećih santi leda do sada, površine Trinidada i Tobaga, prenosi Gardijan.

Inače, Larsen C je ledeni greben debeo 350 metara, i pluta na moru „na ivici“ zapadnog Antarktika, kočeći prodor glečera, navodi BBC.

Naučnici upozoravaju da bi odvajanje tog ledenog brega moglo znatno da izmeni izgled Antarktičkog poluostrva i izazove i dodatna otcepljenja leda sa šelfskih lednika, koja zahvataju 16 odsto celog kontinenta.

Šelfski lednici nalaze se na perifernim delovima ledenog pokrivača Antarktika, i to na površini od oko 13.660 km, a izdižu se na 20 do 150 m iznad nivoa mora.

Inače, naučnici s pažnjom posmatraju promene na ledniku Larsen C poslednjih godina, gledajući ga sa strepnjom nakon što se 1995. godine Larsen A raspao, a 2002. godine i Larsen B. 

Prošle godine, istraživači koji su radili na britanskom projektu Midas upozorili su da rascep Larsena C brzo raste.

Ali u decembru ta brzina je premašila očekivanja, pa je procep „porastao“ za još 18 kilometara i to za samo nekoliko nedelja. Šta će ostati od velikog ledenog grebena sada visi „o koncu“ dugom 20 kilometara. 

Vođa istraživačkog projekta profesor Adrijan Lukmen sa Svonsi univerziteta kaže da bi bilo čudo da se ništa s tim ne dogodi u narednih nekoliko meseci.

Kako je naveo, nije bilo dovoljno adekvatnih, čistih snimaka Larsena C, ali na osnovu onoga čime raspolažu, u kombinaciji sa slikama koje je zabeležio radar Esa-Sentinel 1, rascep je blizu kraja, gotovo da je neizbežno da će se odvaliti.

Profesor Lukman procenjuje da će odlomljena površina iznositi oko 5.000 kvadratnih metara.

Istraživači kažu da je ovo geografski fenomen i da nemaju, za sada, nikakvih osnova da tvrde da će to izazvati neke veće klimatske promene.

Svakako, kako navodi, uticaće na porast nivoa svetskog mora, ali i na izgled cele oblasti.