Budimpešta finansira pokušaj da se razori Bosna i Hercegovina, a Brisel za to vreme probleme na Balkanu isključivo zasipa novcem i ne pruža nikakav otpor nacionalistima, piše nemački Velt.

Pod naslovom „Orbanova opasna igra na Zapadnom Balkanu“, list ocenjuje da Mađarska, kao članica EU i NATO, podržava težnju za otcepljenjem bosanskih Srba, a da joj pomoć u tome stiže upravo iz Brisela.

List podseća na posetu mađarskog premijera Viktora Orbana Banjaluci prošlog novembra i izjavu koja se tada čula u Republici Srpskoj, po kojoj oni „uživaju punu podršku premijera Orbana i države Mađarske – dakle i kada je reč o otcepljenju od Bosne i Hercegovine“, prenosi Dojče vele.

Uprkos „krizi koja tako ugrožava i NATO i EU“, u tekstu se procenjuje da „te brige izgleda u Budimpešti ne igraju nikakvu ulogu“. Orban će blokirati svaki pokušaj Evropske unije da uvede sankcije (Miloradu) Dodiku. I više od toga – Mađarska je stavila na raspolaganje Republici Srpskoj 100 miliona evra pomoći, dodaje se.

U članku nemačkog lista citira se i izjava analitičara iz BiH Jasmina Mujanovića, koji tvrdi da „Budimpešta finansira pokušaj da se razori Bosna i Hercegovina“ i navodi njegov zaključak da Orban na taj način „sledi sopstvenu ideju ‘hrišćanske Evrope’, pri čemu je Dodik još jedna karika u lancu neliberalnih režima koje Orban želi da primi u Evropsku uniju kao saveznika u sopstvenoj neliberalnoj koaliciji – a tu je onda na prvom mestu država kao što je Srbija“.

List Velt dovodi u pitanje i ulogu evropskog komesara za proširenje Olivera Varhejija kao „rođenog Mađara i lojalnog sledbenika Orbana“.

„Njegova uloga ga zapravo obavezuje da zastupa zajedničke interese Unije, a ne zemlju svog porekla. Ali u to postoje sumnje“, ocenjuje nemački list.

Podseća se i na dokument EU koji „pokazuje ‘vanredni nivo’ koordinacije između Varhejija i secesionista u Republici Srpskoj i koji je napisan pre spornog glasanja u parlamentu RS. Ne samo da je Varheji dogovorio termin sednice parlamenta, već je ‘dogovoren i moratorijum na donošenje zakona o jednostranom povlačenju iz državnih institucija u periodu od šest meseci'“, stoji u dokumentu, za koji Velt navodi da ga ima u svom posedu.

List citira i pismo grupe poslanika u Evropskom parlamentu koji traže istragu o ulozi Varhejija u kome se, pored drugog, navodi da „ako postoji sumnja u nestranačnost i neutralnost Evropske komisije onda je ugrožena osetljiva geopolitička ravnoteža“.

Velt optužuje i Brisel da „probleme na Balkanu isključivo zasipa novcem i ne pruža nikakav otpor nacionalistima“ dodajući da su zemlje tog regiona ; samo od 2014. do 2020. dobile oko 700 miliona evra za reforme – „bez da je postignut konkretan napredak, što pokazuje i najnoviji izveštaj službe za reviziju Evropske unije“.